ОДЛУЧИЛИ СТЕ СЕ ЗА РАЗВОД? Психолог открива - КАКО и КАДА саопштити детету и КОЈЕ су могуће ПОСЛЕДИЦЕ!
"Прикривање истине неће се добро одразити на ваше дете..."
Развод брака дефинитивно је један од најстреснијих тренутака у животу. Међутим, некада се он не тиче само супружника, већ и њихове деце. Они су углавном ти који испаштају.
Психолог за децу, Драгана Бијелић, испричала нам је у ком узрасту дете најбоље прихвата развод, како то утиче на њега и који су то кључни фактори, које сваки разведени родитељ мора да зна како би дете правилно расло и развијало се.
БАУК ЗВАНИ АЛИМЕНТАЦИЈА: Искоришћавање или неопходна помоћ?
Драгана Бијелић је дечији психолог, који ради са децом у предшколском и школском узрасту. Позната у стручним круговима, а овом професијом се бави већ тридесет пет година.
- То никада није добро и који год тренутак изабрали, увек ће бити трауматичан за дете. Постоје периоди када су деца посебно осетљива, период адолесценције и пубертета. Код њих је израженије више него код мале деце, из простог разлога што млађа деца нису толико свесна ситуације, поготово ако добијају обострану љубав родитеља. Само саопштење не мора бити на неки театралан начин, већ полако кроз време, да се дете води кроз цео процес развода. То је јако важно јер ваш наследник у вама види хероја, а ако му се довољно приближите и покажете му да сте и ви човек од крви и меса, који ни сам некад није сигуран у своје одлуке, он ће то више ценити. Прикривање истине неће се добро одразити на ваше дете у будућности, зато је важно да му увек представите ситуацију онакву каква јесте.
- Развод је последња ствар и последњи израз немоћи одраслих људи да реше проблем. Зато се супружницима увек саветује да пробају да сачувају брак, ако је то могуће.
Инстант разводи: Ускоро ћете моћи за трен ока да се разведете! Кућни буџет удара на брак: Ово су ИЗДАЦИ због којих се сваки други пар РАЗВЕДЕ!
- Кроз моје дугогодишње искуство, рекла бих да нема правила. То зависи од структуре личности, темперамента, васпитања, карактера... Све произилази из тога како је развод текао. Јако је важно да немамо негативан утицај на децу, јер је то наш процес и не би требало они да га осете.
- Из перспективе једног психолога могу да кажем да на овом предшколском узрасту, баш из разлога саме неге (још ако је дете у "јаслином" узрасту до три године) углавном то буде мајка. Наравно, има случајева где мајка није у стању да се брине о детету, онда оно припадне оцу, али чешћи су случајеви да дете припадне мајци. Након пунолетства, подразумева се да је одлука на њима самима.
Оваквог мужа би свака пожелела, а ОНА тражила развод након 2 недеље! Када чујеш разлог ШОКИРАЋЕШ СЕ!
- Апсолутно да. Оно што је најважније, што се протеже кроз целу причу, јесте то да дете мора да има један дом, мора да зна где прирпада. Видела сам да родитељи често праве грешке. У реду је да дете иде код тате (ако је мама та која одгаја) и да му он спреми посебну собу за њега, безброј играчака, слаткиша... Али дете мора знати где је његов прави дом и где ће увек моћи да се врати. Уколико то зна, дете ће моћи правилно да се развија. Мора да постоји дететов идентитет, који ће разликовати те две ствари. После може доћи до проблема и кризе, да дете после много година не зна где и коме припада.
- Поред тога, оно што је такође важно је да, када га други родитељ узме, на дан два или месец, треба да проведе квалитетно време са њим. Често се дешава да тата (наравно, ако је случај да је мајка старатељ) остави дете код баке, деке, тетке, па га упознаје са другом девојком... Мислим да све те друге елементе треба елиминисати и да отац треба максимално да се посвети детету. Друга ствар која је такође важна је та да се знају правила. Споразумни разводи су најгори, јер временом дође до тога да се човек промени, с тим мења и своје свакодневне навике, па престане да долази по дете, прескаче виђање итд. Подразумевање је стартна позиција за неразумевање. Зато саветујем свим родитељима који су разведени, да тачно одреде термине виђања деце, јер ће тиме олакшати и себи и њима.
Добро размислите пре брака: У овој земљи је ЗАБРАЊЕН РАЗВОД, а разлог ће вас запрепастити
- Развод је увек постојао, али је раније био много ређи. У последњих десет година то је, на неки начин, постало "помодарство". Данас се многе мајке представљају као "самохране", а ни не знају шта тај израз заправо значи. Самохрана мајка је она чије дете нема оца или га биолошки отац није признао, а не разведена жена која је добила право да дете буде код ње. Данас се бракови прекидају из много безазленијих разлога, из нетрпељивости или како кажу, нису се усагласили у ставовима, не дају шансу да се нешто исправи. Док на пример, људи са много већим проблемима, налазе заједнички језик и подршку и остају заједно. Наравно, причам о тим баналним стварима, ако се ради о насиљу или нечему више, у тим тренуцима брак треба одмах да се прекине.
- То је као у контрацепцији, она не мора бити стопостотна заштита. Тако исто и у браку. Мислим да је нашем народу омиљено "средство" за спас брака управо то рађање новог детета. Кроз искуство кроз које сам прошла, могу да кажем да то није најбоље решење да се брак сачува. Ако је њихов однос већ кренуо низбрдо, онда је то само промашај. Имала сам пример где су ми родитељи са четворо деце долазили на саветовање, са управо тим "оправдањем" да су мислили да ће им деца спасити брак, што очигледно није било решење.
- Основна поставка развојне психологије је то учење по моделу. Шта си видео од мајке или од оца, ти тако усвајаш - женски пол од маме, мушки од тате. Нема детета на које то не утиче. Цео процес развода може доста утицати на даљи развој и размишљања детета, али кроз године схватимо да неке ствари, просто, прихватимо такве какве јесу, јер не можемо да их променимо, а потом живот градимо невезано од тога.
