Noć veštica ili Sveti Luka - Koji praznik se više proslavlja kod nas?
Ka čemu više teži naš narod, tradicija ili savremeni običaji?
Poslednjeg dana oktobra ponovo dolazimo do česte polemike koja je zastupljena kod nas zbog obeležavanja aktuelnih praznika.
Na današnji dan Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju ovaj dan kao "crveno slovo", tj. proslavljaju Svetog Luku, u narodu poznatiju kao Lučindan. Međutim danas se takođe u Rimokatoličkoj crkvi proslavlja Noć veštica u svetu poznatiji kao "Halloween". U našem području je ovaj događaj postao sve popularniji, posebno mlađoj populaciji, zbog maskiranja, kao i običaja prikupljanja slatkiša od vrata do vrata, pravljenja lampi od tikve, kao i gledanja horor filmova.
Ko je bio Sveti Luka?
Sveti Luka bio je obrazovani lekar i telentovani slikar, pratilac apostola Pavla i svedok Hristovih čuda, Grčkog porekla. Smatra se začetnikom hrišćanskog ikonopisa, a pripisuje mu se stvaranje tri ikone Bogorodice, kao i ikone apostola Petra i Pavla.
Prema predanjima, u 84. godini u Tebi su ga uhvatili idolopoklonici i ubili. Njegove mošti su potom prenete u Carigrad i veruje se da imaju isceliteljsku moć.
Na Lučindan, mnogi vernicu izgovaraju molitvu Svetom Luki, sa željom da ih ona oslobodi greha, isceli njihove rane, otera bolesti i pomogne im da se približe Gospodu i pronađu mir i ljubav u svom srcu. Sveti Luka smatra se zaštitnikom lekara, farmaceuta, bolnica i apoteka, a praznik slave i obrazovne ustanove, uključujući Akademiju Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.
Smatra se da na ovaj dan treba izbegavati crne misli, jer je Sveti Luka bio vrlo blag i miran čovek. U ruralnim delovim Srbije, na Svetog Luku se koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku, a poznata je i čuvena izreka „Ide Luka, eto vuka“ ili „Sveti Luka, sneg do kuka“.
Običaji koji su došli sa Zapada
Noć veštica je najaktuelniji praznik u Americi, ali je zapravo on deo zapadnohrišćanske tradicije. Ovaj praznik utemeljen je u keltskom običaju proslave praznika "Samhain". Kelti su novu godinu proslavljali 1. novembra, a Samhain se obeležavao noć pre, i verovalo se da se tada duhovi mrtvih vraćaju na zemlju uzrokujući probleme i uništavajući useve.
Keltski paganski sveštenici gradili su ogromne lomače gde su se ljudi okupljali kako bi spalili useve i životinje kao žrtve keltskim božanstvima, a u toku proslave nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože.
Smatra se da je ovo nekada bila odlična prilika da se pronađe ljubav svog života. U nekim mestima, ljudi su slavili „Halloween“ igranjem romantičnih igara za pričanje „Noć veštica: od paganskog rituala do partijske noći“. Kada je praznik prešao u Ameriku, mladi su nastavili tradiciju.
Međutim, ono što je glavna suština, barem kod nas, je to da li "Halloween" treba biti zastupljen u jednoj pravoslavnoj državi?
