Oslikan nečastivi i svetac sa glavom konja - Freske u srpskom manastiru izazvale oštru polemiku među vernicima

Manastir Sukovo se nalazi 18 km istočno od Pirota kod sela Sukova, na desnoj obali reke Jerme. Nalazi se u podnožju brda zvanog "Carev kamen". Pripada Eparhiji niškoj Srpske pravoslavne crkve i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja. Starešina manastira je iguman Serafim Mišić.

Prema narodnom predanju, manastirsko imanje je bilo sve do 1857. godine u vlasništvu Turčina Sali-bega koji je imao sina jedinca Emina. Na ovom imanju Turčin je imao dve vodenice gde je provodio vreme sa porodicom i lovio. 

Jednoga dana u Sukovu primeti mladića, Srbina kako nešto čeprka po zemlji. To je bio Velja iz Velikog Sela, koji je bio siroče, ali ga je kao svog sina prihvatio paroh otac Jovan Mandić iz istog sela. Velja je bio čudno dete kome su se često priviđale stvari i čuo je glasove, ali mu niko nije verovao, sve do jednog događaja. 

Jednom prilikom otac Jovan se približio sobi mladog Velje, kada je čuo pevanje mnogih glasova. Ušao je u sobu, ali je video Velju kako bezbrižno spava i nikoga nije bilo sa njim u sobi. Otac Jovan tek tada je poverovao Velji da mu se u snu javlja  Bogorodica i da je zatražila da se na mestu zvanom Crkvište, između Begovih vodenica otkopa manastir. Velja uskoro sa par seljaka poče da kopa i tamo je pronašao staru ikonu i kandilo.

Po tome su znali da se tu nalaze temelji hrišćanske crkve. 

Begov sin Emin saznao je za ovaj slučaj i naljutio se na Srbe. Počeo je da ih goni i psuje najgorim rečima. Odmah su ga nakon ovoga obuzeli grčevi u rukama i nogama i niko mu nije mogao pomoći, pa ni njegovi roditelji koji su bili prisutni. 

Nekoliko seljaka pozvalo je oca Jovana da započne čitanje molitve za mladog Turčina, a kada i sam Beg skide kapu i pokloni se svetinji, sin mu se smirio i bolovi su prestali. Nakon ovoga čelom je dodirnuo zemlju i poklonio se u znak velikog poštovanja. 

Izgled manastira i freske mnoge posetioce ostavile su bez teksta i zbunjene.

Crkva je trikonkos sa tri polukružne aspide, od kojih istočna služi oltaru, a severna i južna pevnicima. Zidana je tesanim kamenom sa vrućim krečom, a pokrivena običnom ćeramidom. Krovna konstrukcija završava se jednim kubetom, koje je nisko i ima kružnu osnovu sa krstom na vrhu. Zidarske poslove izvodio je Mateja Nešić iz sela Izatovaca uz prgšomoć meštana Delka Jovanovića, Milka Veselinovića i Ranđela Pejčića. 

U crkvu se ulazi kroz prostranu pripratu, koja je 1947. godine pala i iste godine podignuta nova, nastojanjem starešine monahinje Heruvime. Na samom ulazu u pripratu s leve strane je zajednička grobnica pronalazača i osnivača manastira popa Jovana i monaha Venijamina. 

Na celom prostoru, po svim zidovima, naslikan je Strašni sud, gde sv. apostol Petar sa ključevima u rukama uvodi pravednike u raj, a đavo grešnike u pakao. Životopis je jednostavan, a mnoge su freske oštećene. Sama pak crkva ima troja vrata. 

Srednja, koja su u isto vreme i glavna, otvaraju se samo o slavi i velikim praznicima.

Zanimljivo je da u grupi svetaca u niši desne pevnice, pored ostalih, naslikan je i jedan mučenik, čija glava više liči na životinjsku, gotovo konjsku, ili pseću, nego li na ljudsku. 

Oko glave ima oreol i natpis: s. m. Hristifor. Prema istočnim žitijama, mučenik potiče od nekog plemena ljudoždera, tzv. psoglavih (na grčkom kinokefalon) i zvao se Reprovos. Ova ikonografija je vrlo retka u istočnom hrišćanstvu.

Armatura ikonostasa ovog manastira rađena je u divnom duborezu i predstavlja pravu umetničku vrednost. On se sastoji iz tri dela. Ispod prestolnih ikona u prvom redu su scene iz Starog zaveta.

Na Instagramu se povela i polemika oko ovih neobičnih freski. 

"Ovaj manastir je poseban po freskama koje se ovde nalaze. Oslikana je Bogorodica sa krilima, krila se u pravoslavlju oslikavaju isključivo za arhanđele i Svetog Jovana Krstitelja. Iznad freske i piše da Bogorodica spasi svojim krilima narod od svakog zla. Naredna freska je freska Svetog Kristofora. 

On se u pravoslavlju prikazuje sa glavom psa ili konja ( magarca ), dok se kod katolika oslikava sa likom čoveka. Postoje dve legende zašto se tako oslikava: prva kaže da je bio previše lep i da je zamolio Boga da se oslobodi od žena da ga ne odvrate od relligije da ga poružni i odatle ovakav izgled, a druga je mnogo više naučna, pripadao je plemenu koje se maskiralo u "Psoglave" iz Palestine kako bi zaplašili neprijatelje. ( u proteklih godinu dana sam se bas zainteresovala za ovog svetitelja, ako neko od vas vise zna o ovom svetitelju, zahvalna sam ako biste mi preporuci naucnu literaturu). Druge interesantne freske su freska zodijaka i interesantne predstave demona. Ove predstave nisu karakreristične za srpske svetinje" pisalo je u opisu Instagram objave, a zatim su usledili neki zanimljivi odgovori.

"Bogorodičina krila predstavljaju omfor koim ona štiti čovečanstvo. Hristijan je neko koga su zarobili i odveli u ropstvo,a on pošto je imao vere u Gospoda i molio se, gospod mu je vrati ljudski lik. Amin. Ne treba komentarisati i skrnaviti naše freske. Bože oprosti nam, jer ne znamo šta pricamo."

"Sveti Hristifor je hrišćanski svetac. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da je bio veliki čudotvorac. Naročito ga poštuju u Španiji. Njemu se narod moli najviše protiv zaraznih bolesti i velikog pomora. Namučen je i stradao za Hrista 249. godine. U ikonografiji, kao redak prikaz, predstavlja se sa pseće-magarećom glavom. Takav prikaz svetitelja ima utemeljenje u legendi koja govori o njemu kao mladiću obdarenom nesvakidašnjom lepotom. Nije se mogao odbraniti, posebno od devojaka, pa je molio Gospoda da mu naruži lice. Molba je bila uslišena, pa mu je glava dobila pseće-magareći izgled. Na taj način je prikazan na ikonostasu crkve Svetog Nikole manastira Gradište u Buljarici, na crnogorskom primorju. Sveti Hristifor je, inače, i svetitelj-zaštitnik Starokatoličke crkvene provincije za područje Balkana, koja u Srbiji deluje preko Pravoslavno - Starokatoličkog Generalnog vikarijata Sv. Metoda, sa sedištem u Irigu. Istočne crkve (pravoslavne i starokatoličke) slave ga 9. maja po julijanskom, a 22. maja po gregorijanskom kalendaru."

"Bili smo u Bugarskim svetinjama (Rozenski manastir i Crkva u Zlatolistu - posvećena Svetom Đorđu) i u obe postoje freske sa likom "psoglavog" Svetog Hristofora. Postoje slične i u Rusiji. Sveti je bio izuzetno poštovan i na Zapadu (jedan od Brzopomocnika* od kuge u 17-om veku). Da, vrlo zanimljivo, slažem se."

"Sveti Hristofor iz afričkog plemena kanibala i zaista je pronađeno jedno od takvih plemena, gde su ljudi izgledali nalik na životinje, ali taj svetac je prihvatio Hrista i bio veliki čudotvorac. A Borodica sa krilima jer je ona uzvišenija i od Serafima i od Heruvima nemojte da pravite od manastira ćup za veštice."