"Shvatila sam da sam zaglavljena u braku bez ljubavi": Psiholog otkriva kako da pobedite velike krize PENZIONISANJA, najbitnije je jedno
Penziju čekamo sa nestrpljenjem, ali često i sa nejasnim životnim planovima.
U životu čoveka postoje dogđaji koji dovode do velikih promena, kao što su na brak, razvod ili zapošljavanje, koji nose sa sobom i procese emocionalnog prilagođavanja na novonastalu situaciju.
Penzionisanje nije izuzetak. Odlazak u penziju predstavlja krupnu prekretnicu i svojevrsno raskršće u životu. Čekamo ga sa nestrpljenjem, ali često i sa nejasnim životnim planovima.
PSIHOLOG TUMAČI interesovanje za astrologiju i OBJAŠNJAVA njene duboke psihičke korene "Daje nam osećaj kontrole"
Prevara, razvod, raskid: Ovim znakovima je to strana reč, oni su najistrajniji u ljubavi!
Penzionisanje za većinu ljudi je vreme velikih promena i često najdubljih kriza. Promene zahvataju različite sfere života, dolazi do menjanja navika, menjanja socijalne sredine i pogoršanja materijalnih uslova. Novopečeni penzioneri često na sasvim nov način vide svoj život, posebno njihov brak ili vezu. Ovo je vreme koje zahteva ponovna prilagođavanja i podeseća na početak veze.
Jedna korisnica društvenih mreža podelila je svoje iskustvo penzionisanja. Ono, međutim nije donelo pozitivne promene, već saznanje da je zarobljena u braku bez ljubavi.
Svoju ispovest započinje ovako:
"Moje penzionisanje me je navelo da shvatim da sam zaglavljena u braku bez ljubavi i ne znam kako da se izvučem" i nastavlja:
"Potpuno pala u depresiju! Nakon što sam se toliko dugo radovala slobodi života bez posla, sada jedino o čemu sanjam je bekstvo. Ja imam 67 godina, moj muž ima 70, a u braku smo 35 godina. Imamo jednog sina od 30 godina koji je otišao od kuće", kaže očajna penzionerka i objašnjava zašto je njen brak upao u krizu:
"Naša veza nikada nije bila savršena, a poslednjih godina stvari su bile pomalo teške. Glupo sam verovala da će nam odlazak u penziju dati vremena da radimo i ojačamo naš brak, međutim, ništa od toga, samo je gore".
Kako psihoterapeut Ken Pejdž kaže važno je da imamo vreme za sebe i kada smo stalno zajedno sa partnerom, a posebno nakon penzionisanja, može doći do prezasićenja. Kada neko vreme u danu ili nedelji provodimo sami vraćamo važne delove svog identiteta. Međutim, kada ih zanemarimo, gubimo deo koji je neophodan za ispunjen život.
Ova očajna žena je upravo zbog promena načina života izgubila vreme za sebe:
"To što sam morala da provodim sve više vremena sa njim nateralo me je da shvatim koliko sam zaista nesrećna. Stalno me zadirkuje, proziva i čini da se osećam grozno zbog sebe. Ne mogu da se setim kada me je poslednji put poljubio ili pokazao nežnost. Da stvar bude gora, počela sam da primećujem koliko je njegova sklonost ka piću postala loša", kaže očajna žena i nastavlja:
"Čini se da jedva postoji i jedna sekunda u danu kada nema flašu u ruci. Želim da odem, ali ne znam kako", završava ona.
Sa penzionisanjem menja se socijalna sredina, socijalne potrebe, potrebe za druženjem i kontaktima koje su jednim delom bile zadovoljene na poslu. Kada ode u penziju čovek se oseća usamljeno, napušteno i odbačeno u najboljem slučaju to je samo u period prilagođavanja na novi status. Osim toga, on može tek tada da uvidi da ima problem u braku, jer konačno ima vremena da mu se posveti.
- Posebno je problematično navići se na navike drugih, a u ovom slučaju je došlo do susreta sa realnošću u kojoj partner ima problem. Ukoliko niste spremni da radite na njemu i želite slobodu, to je sasvim legitimno. Imamo jedan život i zato treba da ga iskoristimo i uredimo tako da budemo srećni, zaključuje psiholog.
