"Схватила сам да сам заглављена у браку без љубави": Психолог открива како да победите велике кризе ПЕНЗИОНИСАЊА, најбитније је једно
Пензију чекамо са нестрпљењем, али често и са нејасним животним плановима.
У животу човека постоје догђаји који доводе до великих промена, као што су на брак, развод или запошљавање, који носе са собом и процесе емоционалног прилагођавања на новонасталу ситуацију.
Пензионисање није изузетак. Одлазак у пензију представља крупну прекретницу и својеврсно раскршће у животу. Чекамо га са нестрпљењем, али често и са нејасним животним плановима.
ПСИХОЛОГ ТУМАЧИ интересовање за астрологију и ОБЈАШЊАВА њене дубоке психичке корене "Даје нам осећај контроле"
Превара, развод, раскид: Овим знаковима је то страна реч, они су најистрајнији у љубави!
Пензионисање за већину људи је време великих промена и често најдубљих криза. Промене захватају различите сфере живота, долази до мењања навика, мењања социјалне средине и погоршања материјалних услова. Новопечени пензионери често на сасвим нов начин виде свој живот, посебно њихов брак или везу. Ово је време које захтева поновна прилагођавања и подесећа на почетак везе.
Једна корисница друштвених мрежа поделила је своје искуство пензионисања. Оно, међутим није донело позитивне промене, већ сазнање да је заробљена у браку без љубави.
Своју исповест започиње овако:
"Моје пензионисање ме је навело да схватим да сам заглављена у браку без љубави и не знам како да се извучем" и наставља:
"Потпуно пала у депресију! Након што сам се толико дуго радовала слободи живота без посла, сада једино о чему сањам је бекство. Ја имам 67 година, мој муж има 70, а у браку смо 35 година. Имамо једног сина од 30 година који је отишао од куће", каже очајна пензионерка и објашњава зашто је њен брак упао у кризу:
"Наша веза никада није била савршена, а последњих година ствари су биле помало тешке. Глупо сам веровала да ће нам одлазак у пензију дати времена да радимо и ојачамо наш брак, међутим, ништа од тога, само је горе".
Како психотерапеут Кен Пејџ каже важно је да имамо време за себе и када смо стално заједно са партнером, а посебно након пензионисања, може доћи до презасићења. Када неко време у дану или недељи проводимо сами враћамо важне делове свог идентитета. Међутим, када их занемаримо, губимо део који је неопходан за испуњен живот.
Ова очајна жена је управо због промена начина живота изгубила време за себе:
"То што сам морала да проводим све више времена са њим натерало ме је да схватим колико сам заиста несрећна. Стално ме задиркује, прозива и чини да се осећам грозно због себе. Не могу да се сетим када ме је последњи пут пољубио или показао нежност. Да ствар буде гора, почела сам да примећујем колико је његова склоност ка пићу постала лоша", каже очајна жена и наставља:
"Чини се да једва постоји и једна секунда у дану када нема флашу у руци. Желим да одем, али не знам како", завршава она.
Са пензионисањем мења се социјална средина, социјалне потребе, потребе за дружењем и контактима које су једним делом биле задовољене на послу. Када оде у пензију човек се осећа усамљено, напуштено и одбачено у најбољем случају то је само у период прилагођавања на нови статус. Осим тога, он може тек тада да увиди да има проблем у браку, јер коначно има времена да му се посвети.
- Посебно је проблематично навићи се на навике других, а у овом случају је дошло до сусрета са реалношћу у којој партнер има проблем. Уколико нисте спремни да радите на њему и желите слободу, то је сасвим легитимно. Имамо један живот и зато треба да га искористимо и уредимо тако да будемо срећни, закључује психолог.
