Svaki vernik MORA DA ZNA OVA PRAVILA! Sveta LITURGIJA ima svoj KANON, ako ga ne ispoštujete odlazite BOGU NA OSUDU
Ukoliko ne poštujete ili namerno kršte ove zakone, navući ćete veliki greh na sebe
Kada se Crkva radi određenog zadatka okupi kao narod Božiji radi molitve i blagodarenja (zahvalnosti) Gospodu, taj skup se zove Liturgija.
Reč "Liturgija" je grčkog porekla i znači "zajednička služba", "Služba Božija". Bogosluženje se često naziva i Evharistija, što znači blagodarnost.
Sv. Liturgija je najvažnije bogosluženje Hrišćanske Crkve, zato što se na njoj, pod vidom hleba i vina, prinosi Bogu tajanstvena žrtva Tela i Krvi Gospoda Isusa Hrista, a kojom se mi pričešćujemo, radi našeg osvećenja i sjedinjenja sa raspetim i vaskrslim Hristom.
U subotu su ZADUŠNICE: Nemojte da se "ZAMERITI BOGU" i navučete DEMONE na duše umrlih - ovo su NAJSTROŽE ZABRANJENI "OBIČAJI"
U petak je dan ČUDA I MILOSTI BOŽJE, slavimo začeće Svetog Jovana Krstitelja: Evo kome će toga dana BOG ispuniti VELIKU ŽELJU
Prilikom prisustvovanja najvažnijem bogosluženju zato treba ispoštovati kanon, odnosno pravila koja nalažu svete knjige.
Prema pisanju stranice manastira Jovanje, pravi smisao odlaska u Crkvu imaće tek kada se ispuni sledećih 9 pravila:
- Braćno, treba da znate da hrišćanin koji odlazi u crkvu ima 9 kanonskih blagodoličnih pravila, ako želi dad mu bude na korist Sveta crkva. Ako ih ne ispunjava, odlazi u hram na osudu.
- Izložiću vam blagodolična pravila za hrišćanina koji odlazi u Svetu crkvu. Ako hoćete vaistinu da budete sinovi Hristove Pravoslavne crkve, koja nas skoro 2000 godina rađa vodom i Duhom na krštenju, u Crkvi Hristovoj koja je stub i tvrđava istine, znajte pravila za odlaženje u Crkvu, kao što sledi:
Prvi kanonski uslov da bi odlazio u svetu crkvu jeste da se sa svima pomiriš. Ako ide majke u crkvu ili otac, neka kaže: 'Oprostite mi, deco! Oprasti mi, suprugo!'
Drugi kanonski uslov: Kad odlaziš u crkvu, odnesi mali dar iz svoje kuće. Makar svećicu, makar novčić, prosforu, čašu vina, ako možeš. Jer kroz taj mali dar koji nosiš u crkvu blagosilja se ceo tvoj imetak, jer ga daješ zna žrtvu Bogu.
Treći kanonski uslov: U crkvu je doobro da odlaziš jutrom ranije, da bi mogao uhvatiti Vaskrsno jevanđelje jutrenja i Slavoslovlje. I istovremeno, ako odeš ranije, možeš se u manastiru pokloniti, nema mnogo sveta u crkvi, odeš na svoje mseto i tako ne remetiš bogosluženje.
Četvrti kanonski uslov: Muškarci treba uvek da stoje u crkvi na desnoj strani, a žene na levoj strani. I ovakvi redosledom treba da stoje u crkvi: stari ljudi na čelu, srednjovečni iza njih, najmlađi iza njih, mladići i dečaci isto tako. Takođe i za žene. A između muškaraca i žena ostavite stazu u crkvi, da bi prošao ko dođe da se pokloni i da odnese dar svetom oltaru.
Peto kanonsko pravilo: Nikada ne razgovarajte u crkvi, jer je to veliki greh. Ako je velika potreba da govorič, govori šapatom ili znacima.
Šesti kanonski uslov. Ako odeš u crkvu, nemoj izlaziti dok se ne završi bogosluženje. Samo, Bože sačuvaj, ako si bolestan ili ako što postradaš. Ali inače, nemoj izlaziti, jer ako hoćeš pre završetka Liturgije, podoban si Judi, koji je izašao sa Tajne večere, gde behu za trpezom Spasitelj sa apostolima, i otišao je i prodao Hrista. Tako poučava Sv. Jovan Zlatousti.
Sedmi kanonski uslov za one koji odlaze u crkvu. Kada se klanjate svetim ikonama, nemojte celivati Svetitelje u lice, jer je greh. Nije dopušteno. Ako je Svetitelj oslikan u stojećem položaju, celivaš mu noge; ako je oslikan do pojasa, celivač donji deo ikone.
Osmi kanonski uslov. Znajte da nakon što sveštenik izrekne blagoslov početka Svete liturgije, nikom više nije dopušteno da se klanja u crkvi ili da još nosi darove na oltaru, jer je to veliki greh.
Deveti kanonski uslov. Hrišćani treba da kleče kada se osvećuju Prečisti darovi, kada se poje "Tebe pevamo, Tebe blagosiljamo...". Drugi kleče i na Jevanđelju. Nije grepška. Na Dostojno i na Oče naš, tada se kleči. I nakon što se otpoje Oče naš, vrši se celiv mira. Tako se ranije postupalo. Sada se u pojedinim crkvama to zaboravilo. (Ovo je običaj Eumunske Crkve). Koji imaju razdrešenje i žele da se pričeste Prečistim tajnama treba da traže oproštaj od svih, od najstarijih do najmlađih. Ako su muškarci, odlaze najstarijim ljudima sa čela. I od kojih su imali kakvo ožalošćenje, Bože sačuvaj, neka traže oproštaj: "Oprosti mi, brate! Oprosti mi rode ili susede!".
