SUTRA JE SPASOVDAN - KRSNA SLAVA GRADA BEOGRADA: Doneće vam veliku sreću, ako postupite na ovaj način
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Vazdesenje Gospodnje - Spasovdan.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u četvrtak, 25. maja, obeležavaju Vaznesenje Gospodnje, praznik koji je u narodu poznat kao Spasovdan.
Crkva slavi Vaznesenje Gospodnje četrdesetog dana posle Vaskrsenja Hristova, kada se Gospod uzneo na nebo, koje uvek pada u četvrtak šeste nedelje posle Vaskrsa. Pošto se Gospod kroz četrdeset dana iza svoga vaskrsenja javio učenicima govoreći im o Carstvu Božijem i zapovedio im da se ne odaljuju od Jerusalima nego da čekaju obećanje Sv. Duha, izveo ih je do Vitanije, podigao svoje ruke i blagoslovio ih uzneo se na nebo. Dok su učenici sa Gore Eleonske posmatrali oblak koji je Gospoda sakrio od njihovih očiju, anđeli im objaviše da će isti Isus koji se od njih uzneo na nebo na isti način doći, kao što su ga videli da se uznosi na nebo.
Po hrišćanskom verovanju Gospod je vaskresenjem pokazao da je jači od smrti i nakon Vaskrsa je sa učenicima proveo 40 dana podučavajući ih kako da šire veru i njegovo učenje. Nakon toga se, po predanju, popeo na Maslinsku goru i uzneo na nebo. Pre toga, učenicima je rekao:
"Idite po svemu svetiui propovedajte Evanđelije svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen".
PATRIJARH NA LITURGIJI: Spasovdan uspomena na tajnu Hristovog dolaska
ZAŠTO JE SVETI VASILIJE OSTROŠKI JEDINI PRAZNIK BEZ OBIČAJA?! Ovo sigurno niste znali - danas treba uraditi samo jedno! (VIDEO)
Mnogobrojni podaci koje govore o vaznesenju nejednaki su o danu i datumu ovog događaja. Neki navode da se dogodilo odmah nakon vaskrsenja, a neki da da je bilo pedesetog dana od praznika Silazka Sv. Duha. Vaznesenje se prvobitno nije slavilo kao posebni praznik četrdesetog dana nakon Vaskrsa, no je bilo deo Pedesetnice, koja je predstavljala jedinstven praznik sa više uspomena. Zato neki raniji pisci kao npr. Tertulijan i Origen ne spominju Vaznesenje. Najstarije beseda na ovaj praznik možemo naći u vreme sv. Jovana Zlatoustog (405. g.p.n.e.) i Grigorija Niskog.
Kao što se u Jerusalimu četrdesetog dana iza Vaskrsa išlo u Vitlejem u litiji, tako se i u drugim mestima gde se slavilo Vaznesenje izlazilo na litiju, kao npr. u Carigradu i Antiohiji. Ovog datuma se takođe i u našoj crkvi nosi litija.
Mesto sa koga se Gospod uzneo na nebo bilo je odmah veoma poštovano. Carica Jelena je sagradila na Eleonskoj Gori velelepnu baziliku, koju sunažalost Saraceni razorili, i više nije podignuta. Danas samo jedna mala crkva označava mesto vaznesenja, i tu se još i danas nazire trag od stope Spasitelja.
Krsna slava Beograda
Kroz čitavu istoriju srpskog naroda ovaj praznik je poštovan kao jedan od najvećih i najznačajnijih. Čuveni Dušanov zakonik, najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države, obnarodovan je na Spasovdan 1349., a dopunjen takođe na Spasovdan 1354. godine. Kada je despot Stefan Lazarević 1403. godine ustoličio Beograd kao prestonicu, u čast obnove i napretka grad je kao svoju krsnu slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan.
Današnju formu postojećeg slavskog obreda uobličio je 1862. godine mitropolit beogradski Mihailo Jovanović, tadašnji poglavar Crkve Kneževine Srbije. Na njegov predlog, upućen knezu Mihailu Obrenoviću, 1863. godine je sagrađena i Vaznesenjska crkva koja je uspela da sačuva originalni barjak Uprave grada.
Poslednja litija na Spasovdan u Beogradu, nakon dolaska na vlast komunista, bila je 1947. godine. U letopisu Vaznesenske crkve je zapisano da je litija bila kamenovana od strane agilnih skojevaca, a iste godine je zabranjena.
Spasovdan je kao slava Beograda obnovljena 1993. godine kada je ulicama u centru grada prošla litija prvi put posle 46 godina.
Narodna verovanja i običaji
Običaji o Spasovdanu sačuvani su još iz predhrišćanskih vremena. Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara. Božanstvo spasa imalo je ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraćao molitvom:
"Sveti Spase, spasi duše naše". Prema starom slovenskom verovanju gromovnik Perun tukao je gromovima i gradovima useve, a božanstvo Spasa ih je uz žitni klas u ruci spasavalo od nepogoda. Veruje se da je ovo veoma srećan dan, kada sve valja započinjati.
Za Spasovdan kao krsnu slavu klalo se jagnje i spremala se cicvara. Inače, naši stari nisu pili mleko od Nove godine do Spasovdana i verovali su da mušlarci ne bi trebalo da se briju, žene da se umivaju, a deca da se kupaju na ovaj praznik. Narodna verovanja kazuju i da se ne bi trebalo spavati na Spasovdan, jer će se u suprotnom dremati cele godine.
Na ovaj dan se u mnogim selima organizuje litija kada povorka sa sveštenicima na čelu obilazi oko crkve i izgovara molitve. Negde se ljudi okupljaju i kod mesnih zapisa – prastarih stabala za koja se veruje da čuvaju sela. Tu se i donosi hrana, igra se i peva.
Mladići i devojke bi trebalo da na ovaj dan uzberu što više cveća jer se veruje da je Spasovdan „dobar dan za gatanje“. Potrebno je zamisliti dragu osobu i kidajući laticu po laticu polako izgovarati: „Voli me – ne voli me“. Poslednji listić koji ostane krije ujedno i odgovor na to pitanje.
