СУТРА ЈЕ СПАСОВДАН - КРСНА СЛАВА ГРАДА БЕОГРАДА: Донеће вам велику срећу, ако поступите на овај начин
Српска православна црква и верници сутра обележавају Ваздесење Господње - Спасовдан.
Српска православна црква и њени верници у четвртак, 25. маја, обележавају Вазнесење Господње, празник који је у народу познат као Спасовдан.
Црква слави Вазнесење Господње четрдесетог дана после Васкрсења Христова, када се Господ узнео на небо, које увек пада у четвртак шесте недеље после Васкрса. Пошто се Господ кроз четрдесет дана иза свога васкрсења јавио ученицима говорећи им о Царству Божијем и заповедио им да се не одаљују од Јерусалима него да чекају обећање Св. Духа, извео их је до Витаније, подигао своје руке и благословио их узнео се на небо. Док су ученици са Горе Елеонске посматрали облак који је Господа сакрио од њихових очију, анђели им објавише да ће исти Исус који се од њих узнео на небо на исти начин доћи, као што су га видели да се узноси на небо.
По хришћанском веровању Господ је васкресењем показао да је јачи од смрти и након Васкрса је са ученицима провео 40 дана подучавајући их како да шире веру и његово учење. Након тога се, по предању, попео на Маслинску гору и узнео на небо. Пре тога, ученицима је рекао:
"Идите по свему светиуи проповедајте Еванђелије сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен".
ПАТРИЈАРХ НА ЛИТУРГИЈИ: Спасовдан успомена на тајну Христовог доласка
ЗАШТО ЈЕ СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ ЈЕДИНИ ПРАЗНИК БЕЗ ОБИЧАЈА?! Ово сигурно нисте знали - данас треба урадити само једно! (ВИДЕО)
Многобројни подаци које говоре о вазнесењу неједнаки су о дану и датуму овог догађаја. Неки наводе да се догодило одмах након васкрсења, а неки да да је било педесетог дана од празника Силазка Св. Духа. Вазнесење се првобитно није славило као посебни празник четрдесетог дана након Васкрса, но је било део Педесетнице, која је представљала јединствен празник са више успомена. Зато неки ранији писци као нпр. Тертулијан и Ориген не спомињу Вазнесење. Најстарије беседа на овај празник можемо наћи у време св. Јована Златоустог (405. г.п.н.е.) и Григорија Ниског.
Као што се у Јерусалиму четрдесетог дана иза Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у другим местима где се славило Вазнесење излазило на литију, као нпр. у Цариграду и Антиохији. Овог датума се такође и у нашој цркви носи литија.
Место са кога се Господ узнео на небо било је одмах веома поштовано. Царица Јелена је саградила на Елеонској Гори велелепну базилику, коју сунажалост Сарацени разорили, и више није подигнута. Данас само једна мала црква означава место вазнесења, и ту се још и данас назире траг од стопе Спаситеља.
Крсна слава Београда
Кроз читаву историју српског народа овај празник је поштован као један од највећих и најзначајнијих. Чувени Душанов законик, највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, обнародован је на Спасовдан 1349., а допуњен такође на Спасовдан 1354. године. Када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње - Спасовдан.
Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тадашњи поглавар Цркве Кнежевине Србије. На његов предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године је саграђена и Вазнесењска црква која је успела да сачува оригинални барјак Управе града.
Последња литија на Спасовдан у Београду, након доласка на власт комуниста, била је 1947. године. У летопису Вазнесенске цркве је записано да је литија била каменована од стране агилних скојеваца, а исте године је забрањена.
Спасовдан је као слава Београда обновљена 1993. године када је улицама у центру града прошла литија први пут после 46 година.
Народна веровања и обичаји
Обичаји о Спасовдану сачувани су још из предхришћанских времена. Био је то празник колико ратара, толико и сточара. Божанство спаса имало је улогу заштите и спасења, те му се народ обраћао молитвом:
"Свети Спасе, спаси душе наше". Према старом словенском веровању громовник Перун тукао је громовима и градовима усеве, а божанство Спаса их је уз житни клас у руци спасавало од непогода. Верује се да је ово веома срећан дан, када све ваља започињати.
За Спасовдан као крсну славу клало се јагње и спремала се цицвара. Иначе, наши стари нису пили млеко од Нове године до Спасовдана и веровали су да мушларци не би требало да се брију, жене да се умивају, а деца да се купају на овај празник. Народна веровања казују и да се не би требало спавати на Спасовдан, јер ће се у супротном дремати целе године.
На овај дан се у многим селима организује литија када поворка са свештеницима на челу обилази око цркве и изговара молитве. Негде се људи окупљају и код месних записа – прастарих стабала за која се верује да чувају села. Ту се и доноси храна, игра се и пева.
Младићи и девојке би требало да на овај дан узберу што више цвећа јер се верује да је Спасовдан „добар дан за гатање“. Потребно је замислити драгу особу и кидајући латицу по латицу полако изговарати: „Воли ме – не воли ме“. Последњи листић који остане крије уједно и одговор на то питање.
