U sredu se NE JEDE ništa CRVENO, ne uzima se NOŽ u ruke - STROG POST i molitva na praznik USEKOVANJA GLAVE JOVANA KRSTITELJA su obavezni

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u sredu, 11. septembra obeležavaju praznik posvećen Usekovanju glave Svetog Jovana Krstitelja.

Sveti Jovan se praznuje više puta u godini: 7. jula - Ivanjdan - rođenje Svetog Jovana, 11. septembra - Usekovanje glave i 6. oktobra kada se obeležava svetiteljevo začeće. Sveti Jovan Krstitelj rođen je šest meseci pre Hrista (7. jula) i zato je nazvan Preteča, jer je ljude pripremao za dolazak Spasitelja.

Prema jevanđeljskim zapisima, Sveti Jovan je javno osuđivao razvrat rimskog društva i braneći javni moral nije štedeo ni judejskog cara Iroda Antipu, koji je svom bratu preoteo ženu Irodijadu i s njom se provodio u bludu i razvratu.

Sveti Jovan je pogubljen na nagovor Irodijadine kćeri Salome koja je, kako kaže predanje, svojom zavodljivom igrom "sedam velova" uspela da izmami carsko obećanje. Po nalogu Irodovom, Sveti Jovan je posečen, a njegovu glavu je Saloma na tanjiru donela carici Irodijadi.

Na ikonama posvećenim ovom prazniku, Sveti Jovan se slika sa odsečenom glavom u desnoj ruci, koja je simbol njegove mučeničke smrti. SPC posvećuje tri dana u godini ovom svetitelju i praznuje, pored Usekovanja, Sabor svetog Jovana Krstitelja (20. januar) i Rođenje svetog Jovana (7. jul). Dan Usekovanja hrišćani provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu.

Toga dana nema nikakvog slavlja, niti se u ruke uzima nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo. Dan se provodi u strogom uzdržanju i postu. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer to podseća na prolivenu krv Jovanovu.

U Hercegovini na ovaj dan poste, ne rade teže poslove i naročito vode računa da ne rade ništa oko semenja, čak paze na koji je dan palo usekovanje, pa ako je to ponedeljak, na primer, onda svakog ponedeljka u godini izbegavaju da se bave semenom. U nekim selima se dogovore da se oranje započne sutradan po Svetom Jovanu i odrede ko treba da prvi da počne.

I u Šumadiji poste, ne rade teže poslove i misle da je ovo dobar dan da se beru lekovite trave. Na taj dan deci ne daju da jedu paradajz, breskve, jabuke i bilo šta drugo crvene boje. Samo žene rade oko semena, ostavljaju ga za sledeću godinu i spremaju zimnicu.

Sveti Jovan spada među najpoštovanije svetitelje i primer je čvrste volje, pravičnosti i poštenja. U srpskom narodu postoji običaj bratimljenja - "po Bogu i svetom Jovanu", a Jovanjdan je jedna od najčešćih slava.