У среду се НЕ ЈЕДЕ ништа ЦРВЕНО, не узима се НОЖ у руке - СТРОГ ПОСТ и молитва на празник УСЕКОВАЊА ГЛАВЕ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА су обавезни
Свети Јован се још назива Крститељем јер је крстио Исуса Христа, а Претечом јер се појавио пре њега
Српска православна црква и њени верници у среду, 11. септембра обележавају празник посвећен Усековању главе Светог Јована Крститеља.
Свети Јован се празнује више пута у години: 7. јула - Ивањдан - рођење Светог Јована, 11. септембра - Усековање главе и 6. октобра када се обележава светитељево зачеће. Свети Јован Крститељ рођен је шест месеци пре Христа (7. јула) и зато је назван Претеча, јер је људе припремао за долазак Спаситеља.
Према јеванђељским записима, Свети Јован је јавно осуђивао разврат римског друштва и бранећи јавни морал није штедео ни јудејског цара Ирода Антипу, који је свом брату преотео жену Иродијаду и с њом се проводио у блуду и разврату.
Свети Јован је погубљен на наговор Иродијадине кћери Саломе која је, како каже предање, својом заводљивом игром "седам велова" успела да измами царско обећање. По налогу Иродовом, Свети Јован је посечен, а његову главу је Салома на тањиру донела царици Иродијади.
На иконама посвећеним овом празнику, Свети Јован се слика са одсеченом главом у десној руци, која је симбол његове мученичке смрти. СПЦ посвећује три дана у години овом светитељу и празнује, поред Усековања, Сабор светог Јована Крститеља (20. јануар) и Рођење светог Јована (7. јул). Дан Усековања хришћани проводе у молитви, уздржавању и строгом посту.
Тога дана нема никаквог славља, нити се у руке узима нож, у знак сећања на страдање Јованово. Дан се проводи у строгом уздржању и посту. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер то подсећа на проливену крв Јованову.
У Херцеговини на овај дан посте, не раде теже послове и нарочито воде рачуна да не раде ништа око семења, чак пазе на који је дан пало усековање, па ако је то понедељак, на пример, онда сваког понедељка у години избегавају да се баве семеном. У неким селима се договоре да се орање започне сутрадан по Светом Јовану и одреде ко треба да први да почне.
И у Шумадији посте, не раде теже послове и мисле да је ово добар дан да се беру лековите траве. На тај дан деци не дају да једу парадајз, брескве, јабуке и било шта друго црвене боје. Само жене раде око семена, остављају га за следећу годину и спремају зимницу.
Свети Јован спада међу најпоштованије светитеље и пример је чврсте воље, правичности и поштења. У српском народу постоји обичај братимљења - "по Богу и светом Јовану", а Јовањдан је једна од најчешћих слава.
