"Ljudi VOLE užas i STRAH" Poznati reditelj zbog bolesne opsesije, PLAVUŠAMA pravio PAKAO od života - Manijakalni "otac strave" uživao da gleda i ĆERKINO uplašeno lice

Alfred Hičkok, jedan od najuticajnijih reditelja u istoriji filma, ostavio je neizbrisiv trag na kinematografiji sa svojim majstorskim radom u žanru trilera i horora. Poznat po svojoj sposobnosti da manipuliše strahom i napetostima, Hičkok je razvio jedinstveni stil koji i danas fascinira i inspiriše. Njegova opsesija strahom, posebno u vezi sa plavušama, kao i kontroverzne metode rada sa svojim glumicama i ćerkom, čine njegovu biografiju bogatom i složenom.

Opsesija strahom

Hičkok je bio verovatno najpoznatiji po svojoj sposobnosti da stvori atmosferu straha i napetosti. Smatrao je da je strah univerzalna ljudska emocija koja može da bude istražena i manipulirana na različite načine. Njegovi filmovi često su se bavili temama straha od nepoznatog, opasnosti iznenada i psihološkog terora. U njegovoj filozofiji filma, strah je postao centralna tačka koja je omogućila gledaocima da se upuste u emocionalne i intelektualne izazove.

Hičkok je od malih nogu voleo ptice i kao dečak satima ih je posmatrao kako lete.

"Mogu da posmatram leš isečen na komade i da ne trepnem, ali ne mogu da podnesem prizor mrtve ptice. Previše je tužan."

Plavuše u Hičkokovim filmovima

Jedna od najprepoznatljivijih karakteristika Hičkokovih filmova je njegova opsesija plavušama. Mnoge njegove glavne junakinje, uključujući ikone poput Grejs Keli i Kim Novak, bile su plavuše. Hičkok je imao specifične estetske i narativne razloge za ovo. Plavuše su često predstavljale kombinaciju nevinih i opasnih osobina, što je savršeno odgovaralo njegovim pričama koje su se bavile složenim psihološkim dramama i obrtima. Njegova fascinacija ovom karakteristikom često je bila predmet kritika, ali i dubokog interesovanja u analizi njegovih filmova.

Metode rada sa glumicama

Hičkokove metode rada sa glumicama često su bile kontroverzne. Poznato je da je bio poznat po svojoj intenzivnoj i ponekad manipulativnoj dinamici sa ženama koje je angažovao za svoje filmove. On je bio poznat po tome što je često namerno izazivao stres i neprijatnosti kod svojih glumica kako bi iz njih izvukao što autentičnije reakcije. Ove metode su se posebno odnosile na njegov odnos sa glavnim ženom u filmovima, koji su često bili ključni za postizanje željenog efekta straha.

Hičkokova ćerka

Hičkokova ćerka, Pat Hičkok, takođe je bila deo njegovog filmskog sveta, i to ne samo kao figurativni detalj, već i kao glumica u nekim od njegovih filmova. Njihov odnos bio je složen i često napet, sa Hičkokom koji je očigledno imao visoka očekivanja od nje u pogledu karijere. Pat Hičkok je govorila o tome kako je njen otac bio izuzetno kritičan i zahtevajući, što je dodavalo još jedan sloj kompleksnosti njihovom odnosu i njegovom stilu rada.

Jednom je svojoj ćerki nacrtao lice klovna dok je spavala. Želeo je da vidi njen šok na licu kada se ujutru probudi i pogleda u ogledalo.

Dok su snimali Strance u vozu, znajući koliko se boji visine, kladio se u 100 dolara da neće smeti da se vozi točkom strave u luna-parku. Kružila je priča, čak i opisana u biografiji Donalda Spotoa "Tamna strana genija", kako ju je otac ostavio na točku preplašenu čitav sat. Patriša Hičkok je to demantovala i rekla da je situacija bila drugačija.

Hičkok se nije poigravao samo sa ćerkom, nego i sa ekipom na snimanju filma i saradnicima.

Ljudi vole užas i strah

U svojoj filozofiji, Hičkok je često izjavljivao da ljudi imaju duboku sklonost ka užasu i strahu. Verovao je da ljudi uživaju u istraživanju svojih najdubljih strahova kroz sigurno okruženje filma. Prema Hičkoku, ovaj fascinantni kontrast između stvarnog i fiktivnog straha omogućava gledaocima da se suoče sa svojim unutrašnjim demonima bez stvarne opasnosti. Ova ideja je bila temelj za mnoge njegove najpoznatije filmove, gde je uspevao da uspostavi duboku emocionalnu povezanost sa publikom kroz majstorski upravljan strah.

Majstor psiho-trilera ostao je upamćen što je održao najkraći govor na dodjeli jedne filmske nagrade: "Hvala" je bilo sve što je rekao na dodjeli jedne od posljednjih nagrada. Ipak, Hičkok ne bi bio Hičkok da nisu zabilježene još neke od njegovih izjava:

“Ja sam filantrop: pružam ljudima ono što oni žele. Ljudi vole osjetiti užas i strah. Uvek se postaraj da publika pati što više”, rekao je Hičkok.

Alfred Hičkok je bio reditelj čija je sposobnost da manipuliše strahom i napetostima ostavila dubok uticaj na filmsku industriju. Njegova opsesija plavušama, kontroverzne metode rada i filozofija o ljudskoj sklonosti ka strahu čine njegov rad još složenijim i intrigantnijim. Hičkokove filmske inovacije i filozofije i dalje su predmet studija i fascinacije, pružajući neprekidnu inspiraciju za buduće generacije filmskih stvaralaca.