TUGA I GUBITAK: Evo za čime najviše ŽALE žene kada napune 50 godina!
Ne očajavajte nikad.
Srednje godine se otprilike kreću između 45 i 65 godina starosti i više su stanje nego hronološki period. Srednje godine sobom donose nalet nove energije, verovatno kao posledicu spokoja i saznanja da je porodična uloga završena i da počinje novi način života.
Završava se jedan period života a započinje novi, u kome žena hoće da svoje vreme i sposobnosti iskoristi na jedan novi način. Provala energije dolazi i, kao posledica oslobađanja od vremena provedenog u podizanju dece.
Pročitajte OVDE zašto je legendarna glumica Rahela Ferari osedela posle samo jedne noći.
Čak i ako joj nedostaju deca, žena može da svoje slobodno vreme preusmeri u sticanje novih ili usavršavanje starih znanja i veština, na druženje sa drugima, u nalaženje novog posla, ili da uživa u odmaranju. Ovo stanje žena može da doživi kao "povratak samoj sebi".
U srednjim godinama nije redak slučaj brojnih bolnih gubitaka. U ove se ubrajaju: gubitak sopstvene slike o mladoj, zdravoj i čak besmrtnoj osobi; gubitak dojke ukoliko žena oboli od raka; histerektomija; gubitak menstruacije i sl. Odlazak dece iz kuće takođe je veoma bolno za mnoge žene. Neke za ženu važne veze bivaju prekinute ili trpe značajne promene - muž umire, dolazi do razvoda, roditelji se razbolevaju ili umiru, a u najtežem slučaju može se izgubiti i dete.
OVDE možete pročitati ša je Jelena Đoković radila u Njujorku - oduševiće vas.
Bolno iskustvo za ženu su spoljašnji znaci starenja, što zahteva menjanje slike o sebi samoj. Kada promene u izgledu tela sama primeti ili primeti po reakciji drugih, ženu može da duboko zaboli gubitak mladalačkog izgleda, koji je smatrala svojom posebnom vrednošću. Godine donose i nove nevolje na poslu, jer se mladalački izgled daleko više ceni.
Neke žene su samouverenije kada mogu da sakriju spoljne znake starenja šminkom ili bojenjem kose, dok druge veruju da im njihove godine i iskustvo dozvoljavaju da budu sede, izborane i punačke. Imati “neke” godine obezbeđuje mogućnost za eksperimentisanje različitim bojama, nekonvencionalim stilom oblačenja i novim načinima predstavljanja.
U srednjim godinama većina žena oseća zadovoljstvo što je dobro uradila ili završila posao, jer su deca odrasla i mogu da započnu svoj život. Mnoge žene imaju osećanje oslobađanja od stalne odgovornosti. Odnos majke i deteta ili dece, veoma je složen i trebalo bi mnogo prostora da se detaljno sagledaju i raščlane osećanja koja se javljaju kada dete, ili deca napuštaju roditeljsku kuću. Osećanje koje žene najčešće imaju je tuga zbog prekida svakodnevne veze prijateljstva i poverenja sa svojom decom.
Na OVOM LINKU možete pročitati o tajni koju svaka žena mora da zna.
Međutim, u trenutuku kada žena pomisli da po prvi put može da se usredsredi na sebe dolaze nove obaveze, jer se postavlja pitanje brige oko starijih ili mlađih generacija. Često, u ovakvim situacijama žena nema mnogo izbora, ali bez obzira na mnogobrojne zahteve, trebalo bi da se oseća odgovornom i prema sebi i obezbedi vreme koje će pripadati samo njoj.
Žene u srednjim godinama najčešće postaju udovice. One prosečno žive osamnaest godina duže od svojih partnera. Prilike za ponovnu udaju su male i sa godinama se sve više smanjuju, jer su stariji muškarci u većini slučajeva oženjeni.
Udovištvo je veliki stres, jedan od najvećih u životu žene. Posebno su u teškoj situaciji žene koje su svoj identitet ostvarile u ulozi supruge, izolovale se od sveta posle smrti muža, ustanovile da je većina njihovih prijateljica u braku, nemaju starih drugarstava, a treba da traže nova i nemaju izvore prihoda.
Da bi se izbegao ovaj nezavidan položaj potrebno je druženje sa ljudima koji mogu da pruže podršku i pomoć. Neosporno je da svaka žena kao udovica može da izgradi novi život.
Svaki gubitak u životu žene je proces koji ni malo nije lak. Osećanje napuštenosti i usamljenosti je veoma često. Jedna od najboljih stvari koje žena može da uradi za sebe je da prihvati svoja osećanja kao normalna i da ne nosi sav teret sama.
Treba potražiti lekarku ili lekara koji će se potruditi da objasne da su osećanja tuge i besa opravdana. Prihvatanje osećanja beznađa, ljutnje, krivice, praznine, straha, zbunjenosti ili uznemirenosti su znak snage. Ne postoji ni pravo vreme ni pravi put za samosažaljevanje. Potrebna je ogromna energija da bi se ponovo izgradio život. Zato se ne treba opterećivati osećanjima i mišljenjima drugih. Treba se brižljivo starati o sebi. Kroz proces treba ići polako dajući sebi vremena za oporavak, povratak poverenja u druge i samu sebe.