Da li GUŠČIJA MAST zaista pomaže u lečenju PLUĆNIH bolesti? Epidemiolog Vujnović objasnio ko NIKAKO ne bi smeo da koristi ovaj MELEM

Guščija mast je stari narodni lek, koji se u srpskoj narodnoj medicini najviše koristio za lečenje plućnih bolesti. U nekim delovima sveta i danas se tuberkuloza leči ovom mašću. Guščija mast je odlično pomoćno lekovito sredstvo čija se dobra svojstva potvrđuju i novijim ispitivanjima, pa je uz neke mere opreza preporučuju i lekari.

Guščija mast za pluća

Guske su spasile Rim, pripitomljene su pre više od 3.000 godina, a guščija mast se od davnina koristila u narodnoj medicini kao sredstvo za lečenje prehlada i kožnih oboljenja. Srpske srednjovekovne lekaruše pisale su o njenoj upotrebi.

– U narodnoj medicini guščija mast najčešće se koristila kod upale pluća, bronhitisa i drugih oboljenja pluća. Ona je dobro pomoćno lekovito sredstvo, smanjuje upalne procese u plućima i potpomaže brže ozdravljenje. Ipak, svako zapaljenje pluća ima iza sebe infektivnu pozadinu, a protiv mikroorganizama borimo se antibioticima. Guščija mast ima najviše sličnosti sa maslinovim uljem, deluje direktno na plućne alveole i skida sa njih naslage koje čine suštinu upale – kaže za portal eKlinika epidemiolog i fitoterapeut dr Dušan Vujnović.

Bitno je proverati nivo holesterola pri dužoj upotrebi

Guščija mast je danas pomoćno lekovito sredstvo, što znači da se koristi uz lekove koje nam je propisao doktor, na primer u slučaju bronhitisa ili zapaljenja pluća.

– Ova mast bila je veoma značajna u starim vremenima kada nisu postojali lekovi i antibiotici i kada nije bilo drugog izbora. Najviše se koristila za lečenje plućnih bolesti. Guščija mast sadrži omega-3 masne kiseline, cink, magnezijum, natrijum, selen, bakar, sve vitamine iz B grupe, vitamin E, dobri holesterol, nikotinsku kiselinu, alfa tokoferol, zasićene i polizasićene kiseline i sve vrste masnih kiselina koje su lako rastvorljive i potrebne organizmu. Savet je, ipak, da se pre upotrebe ove masti konsultujemo sa lekarom i da pri dužoj upotrebi obavezno kontrolišemo nivo holesterola u krvi – naglašava dr Vujnović.

Čuva se u fižideru

Guščija masti ima imunomodulirajuća, antibakterijska i antioksidativna, regenerirajuća svojstva. Dr Vujnović kaže da se u čistom obliku guščija mast ne koristi u ishrani, ali da se na njoj mogu peći jela, kuvati supe, variva, guščjom mašću se kao delikatesom zalivaju domaće paštete.

– Poželjno je da se pre upotrebe čuva u frižideru, može se koristiti do 6 meseci. Ona je i sredstvo protiv promrzlina, trljanje guščjom mašću i voskom može suzbiti i smiriti kašalj. Guščija mast uglavnom se dobija iz unutrašnjih organa i tkiva guske – kaže dr Vujonović.

Kako guščija mast pomaže u lečenju plućnih bolesti

Kao oblog za lečenje prehlade, zapaljenja pluća, bronhitisa, deluje tako što se jedan deo lekovitih materija apsorbuje, dok toplota koja nastaje pri dodiru sa telom razlaže sekret i omogućava vazduhu da prođe kroz bronhije.

– Preporuka je ipak, da se pre korišćenja posavetujemo sa lekarom specijalistom. Guščju mast ne bi trebalo da koriste trudnice, dojilje, pacijenti s aktivacijom hroničnih bolesti jetre, deca mlađa od tri godine i osobe koje imaju povećan nivo holesterola u krvi – precizira dr Vujnović.

Uklanja toksine, zaceljuje rane

Guščija mast uklanja toksine iz organizma, pomaže u zaceljenju rana, opekotina, koristi se i u ginekologiji za lečenje erozije vrata materice, kod upalnih procesa endometorijuma, u patologiji kože za lečenje psorijaze i ekcema, delotvorna je u lečenju tromboflebitisa, hemoroida, dodaje dr Vujović.

– U kozmetici se primenjuje za vlaženje kože i sredstvo protiv ljuštenja, redovni je ingredijent maski za lice koje u kombinaciji sa određenim lekovitim biljkama stimulišu, regenerišu i pojačavaju elastičnost kože, veruje se da može da poravna bore u predelu oko očiju i usta, vrata – kaže dr Vujnović.

Vitamini u prirodnom, a ne sintetičkom obliku

Guščija mast je bogata raznim hemijskim jedinjenjima koja kada se udruže dobro deluju, a vitamini u guščjoj masti se nalaze u prirodnom, a ne sintetičkom obliku, priča za portal eKlinika dr Vujnović.

– Pored toga što na prvom mestu dobro deluje na plućne bolesti, pa se njome u nekim delovima sveta i danas leči tuberkuloza, najteža plućna bolest posle karcinoma pluća, ova mast se koristi u isto vreme i kod opekotina i promrzlina. U kozmetici ima dosta prirodnih maski za lice na bazi guščje masti, koje su bogate mikroelementima i vitaminom E, omega 3-masnim kiselinama – napominje dr Vujnović.

Kako doći do prave guščje masti

Najveći problem je, ipak, kako doći do prave i dobre guščje masti. Dr Vujnović kaže da u nekim mestima u Vojvodini, ima još poljoprivrednika koji uzgajaju guske i prodaju guščju mast.

– Ova domaćinstva, imaju veliki broj zahteva i čeka se na red. Sve manje domaćinstava se sada bavi uzgojem gusaka, nekada su se gajile, pa su se njihovim perjem punili jastuci, mada je to perje kvalitetno, neki smatraju da izaziva alergijske reakcije. Samo zbog mesa se ne isplati, jer se meso, pogotovo starijih gusaka teško priprema i nije zastupljeno u ishrani – navodi dr Vujnović.

Recepti dr Vujnovića sa guščijom mašću

Guščija mast kod oboljenja želuca i debelog creva

Pomešati 200 grama meda, aloje, guščije masti i šećera, kamjaka ili pavlake. Dodati u ovu mešavinu 50 grama kakaa, sve dobro izmešati i podgrejati, uzimati po jednu supenu kašiku tri puta dnevno.

Kod hemoroida

U 50 grama rastopljene guščje masti dodati 50 grama kalanhoje (kalanchoe), nanositi ujutro i uveče.

Recept protiv raznih vrsta kašlja

Potrebno je rastopiti guščju mast i pomešati je sa čistim pčelinjim voskom u proporciji 4 :1, pa utrljati ti smesu na grudni koš i na leđa, izbegavati mesto projekcije srca. Prekrije se gazom ili pamučnom krpom. Guščija mast se drži na telu tokom noći, pa se ujutro istuširamo.
Umesto pčelinjeg voska moguće je koristiti i beli luk, guščija mast se rastopi sa lukom u razmeri 5:1. Terapija traje pet dana i koristi se kao u prethodnom slučaju samo što se mast ne utrljava u kožu, već stavlja u vidu kompresa.

Srbija Danas/Eklinika, Danijela Tadić/Prenela J.Š.