SLANINICA, LUK I SVINJSKA MAST! Ne izbegavajte ih, veoma su zdravi, evo zašto treba da se nađu na vašoj trpezi

Voće, povrće, integralne žitarice, zdrava biljna ulja, semenke, orašasti plodovi... sve su to namirnice koje često spominjemo u kontekstu zdrave ishrane i već dobro znamo da bi ih trebalo uključiti u svoju ishranu.

No, šta je sa nekim namirnicama koje već dugi niz godina tradicionalno koristimo u našoj ishrani? Namirnicama na kojima su odrasli naši roditelji, bake i dede poput svinjske masti, slanine i luka?

Da li i one mogu naći svoje mesto u našoj ishrani i u kojoj meri?

SVINJSKA MAST

Svinjska mast je jedna od onih kontraverznih namirnica oko koje se i danas diže prašina u smislu da li je treba konzumirati ili izbegavati. Iako se dugo smatrala lošom namirnicom, svinjska mast ima brojne benefite ako se koristi pravilno i umereno.

Iako se obično povezuje sa zasićenim mastima i holesterolom, svinjska mast sadrži oko 40 posto zasićenih masti, oko 50 posto mononezasićenih masti (pretežno oleinske i palmitoleinske) i oko 10 posto polinezasićenih masti (linolna, linolenska, arahidonska i DHA).

Svinjska mast je bogata vitaminima A, D i E, ali takođe sadrži dosta kalorija, pa treba biti oprezan sa količinom koju unosimo. Preporučuje se da dnevni unos kalorija iz masti ne prelazi 30%.

Osim što masnoće iz masti uopšteno pomažu u apsorpciji vitamina, svinjska mast sadrži holesterol koji se pod uticajem UV zraka u telu pretvara u vitamin D, koji je važan za apsorpciju kalcijuma.

Svinjska mast je idealna za prženje i termičku obradu hrane jer pokazuje najveću otpornost na visoke temperature. Ima visoku tačku dimljenja, zbog čega je jedno od najstabilnijih ulja za termičku obradu na povišenim temperaturama.

SLANINA

Masti u slanini su oko 50% mononezasićene, a veliki deo njih čini oleinska kiselina, ista koja se nalazi u zdravom maslinovom ulju. Ostatak masnoće u slanini čini oko 40% zasićenih masti i 10% višestruko nezasićenih masti, uz određenu količinu holesterola.

Unos holesterola putem ishrane ne predstavlja danas veliki problem za nivo holesterola u krvi.

Iako se i dalje veruje da visok unos zasićenih masti može povećati određene faktore rizika za srčane bolesti, studije još uvek nisu uspele da dokažu konkretnu vezu između unosa zasićenih masti i srčanih bolesti. Meso je generalno bogato brojnim hranljivim materijama, pa tako i slanina.

Osim proteina, u slanini se mogu naći vitamini B kompleksa, selen, fosfor, gvožđe, cink itd. Još jedna stvar koju treba imati na umu pri konzumaciji slanine je činjenica da sadrži dosta soli, pa ljudi koji imaju visok krvni pritisak trebaju biti oprezni sa unosom.

Pri kupovini slanine, treba obratiti pažnju na moguće dodatke nitrata i nitrita, koji pod uticajem visoke temperature mogu preći u kancerogeni nitrozamin. Zbog toga je najbolje jesti slaninu u prirodnom obliku i izbegavati prženje na visokim temperaturama.

Na kraju, slanina se ne konzumira u velikim količinama. Iako sadrži oko 400 kalorija na 100 grama, od čega je oko 40% masti, slanina je vrlo kvalitetna namirnica koja može pronaći svoje mesto na vašem tanjiru - ključ je, naravno, u umerenosti i pravilnom rukovanju ovom namirnicom u kuhinji.

LUK

Luk je bogat hranjivim materijama, ima malo kalorija, ali je bogat vitaminima i mineralima. Jedna srednja glavica luka sadrži samo 44 kalorije, ali donosi značajnu dozu vitamina, minerala i vlakana. Ovo povrće posebno je bogato vitaminom C, koji je uključen u regulaciju imunološkog zdravlja, proizvodnju kolagena, obnavljanje tkiva i apsorpciju gvožđa.

Vitamin C takođe deluje kao moćan antioksidans u vašem telu, štiteći ćelije od oštećenja izazvanih nestabilnim molekulima koji se nazivaju slobodni radikali.

Luk je takođe bogat vitaminima B kompleksa, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6, koji igraju ključnu ulogu u metabolizmu, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i funkciji nervnog sistema.

Na kraju, luk je dobar izvor kalijuma, minerala koji je važan za normalno funkcionisanje ćelija, ravnotežu tečnosti, pravilan rad nervnog sistema, funkciju bubrega i kontrakciju mišića. Luk sadrži i određene fitohemikalije, kao što su flavonoidi, koje imaju antioksidativna svojstva i mogu pružiti zaštitu od određenih bolesti.

Pored hranjivih materija, luk takođe ima i potencijalne zdravstvene benefite. Neke studije su pokazale da konzumacija luka može smanjiti rizik od određenih vrsta raka, uključujući rak debelog creva i želuca. Takođe se smatra da luk ima protivupalna svojstva i može pomoći u održavanju zdravlja srca i krvnih sudova.

Luk se može koristiti u raznim jelima kao dodatak ukusu i aromi. Može se koristiti svež, kuvan, pečen ili pržen, a često se koristi i kao osnova za mnoge kulinarske recepte.

Ukratko, svinjska mast, slanina i luk su namirnice koje mogu imati svoje mesto u zdravoj ishrani, ali je važno konzumirati ih umereno i pravilno rukovati njima prilikom pripreme hrane.