СЛАНИНИЦА, ЛУК И СВИЊСКА МАСТ! Не избегавајте их, веома су здрави, ево зашто треба да се нађу на вашој трпези

Воће, поврће, интегралне житарице, здрава биљна уља, семенке, орашасти плодови... све су то намирнице које често спомињемо у контексту здраве исхране и већ добро знамо да би их требало укључити у своју исхрану.

Но, шта је са неким намирницама које већ дуги низ година традиционално користимо у нашој исхрани? Намирницама на којима су одрасли наши родитељи, баке и деде попут свињске масти, сланине и лука?

Да ли и оне могу наћи своје место у нашој исхрани и у којој мери?

СВИЊСКА МАСТ

Свињска маст је једна од оних контраверзних намирница око које се и данас диже прашина у смислу да ли је треба конзумирати или избегавати. Иако се дуго сматрала лошом намирницом, свињска маст има бројне бенефите ако се користи правилно и умерено.

Иако се обично повезује са засићеним мастима и холестеролом, свињска маст садржи око 40 посто засићених масти, око 50 посто мононезасићених масти (претежно олеинске и палмитолеинске) и око 10 посто полинезасићених масти (линолна, линоленска, арахидонска и ДХА).

Свињска маст је богата витаминима А, Д и Е, али такође садржи доста калорија, па треба бити опрезан са количином коју уносимо. Препоручује се да дневни унос калорија из масти не прелази 30%.

Осим што масноће из масти уопштено помажу у апсорпцији витамина, свињска маст садржи холестерол који се под утицајем УВ зрака у телу претвара у витамин Д, који је важан за апсорпцију калцијума.

Свињска маст је идеална за пржење и термичку обраду хране јер показује највећу отпорност на високе температуре. Има високу тачку димљења, због чега је једно од најстабилнијих уља за термичку обраду на повишеним температурама.

СЛАНИНА

Масти у сланини су око 50% мононезасићене, а велики део њих чини олеинска киселина, иста која се налази у здравом маслиновом уљу. Остатак масноће у сланини чини око 40% засићених масти и 10% вишеструко незасићених масти, уз одређену количину холестерола.

Унос холестерола путем исхране не представља данас велики проблем за ниво холестерола у крви.

Иако се и даље верује да висок унос засићених масти може повећати одређене факторе ризика за срчане болести, студије још увек нису успеле да докажу конкретну везу између уноса засићених масти и срчаних болести. Месо је генерално богато бројним хранљивим материјама, па тако и сланина.

Осим протеина, у сланини се могу наћи витамини Б комплекса, селен, фосфор, гвожђе, цинк итд. Још једна ствар коју треба имати на уму при конзумацији сланине је чињеница да садржи доста соли, па људи који имају висок крвни притисак требају бити опрезни са уносом.

При куповини сланине, треба обратити пажњу на могуће додатке нитрата и нитрита, који под утицајем високе температуре могу прећи у канцерогени нитрозамин. Због тога је најбоље јести сланину у природном облику и избегавати пржење на високим температурама.

На крају, сланина се не конзумира у великим количинама. Иако садржи око 400 калорија на 100 грама, од чега је око 40% масти, сланина је врло квалитетна намирница која може пронаћи своје место на вашем тањиру - кључ је, наравно, у умерености и правилном руковању овом намирницом у кухињи.

ЛУК

Лук је богат храњивим материјама, има мало калорија, али је богат витаминима и минералима. Једна средња главица лука садржи само 44 калорије, али доноси значајну дозу витамина, минерала и влакана. Ово поврће посебно је богато витамином Ц, који је укључен у регулацију имунолошког здравља, производњу колагена, обнављање ткива и апсорпцију гвожђа.

Витамин Ц такође делује као моћан антиоксиданс у вашем телу, штитећи ћелије од оштећења изазваних нестабилним молекулима који се називају слободни радикали.

Лук је такође богат витаминима Б комплекса, укључујући фолну киселину и витамин Б6, који играју кључну улогу у метаболизму, производњи црвених крвних зрнаца и функцији нервног система.

На крају, лук је добар извор калијума, минерала који је важан за нормално функционисање ћелија, равнотежу течности, правилан рад нервног система, функцију бубрега и контракцију мишића. Лук садржи и одређене фитохемикалије, као што су флавоноиди, које имају антиоксидативна својства и могу пружити заштиту од одређених болести.

Поред храњивих материја, лук такође има и потенцијалне здравствене бенефите. Неке студије су показале да конзумација лука може смањити ризик од одређених врста рака, укључујући рак дебелог црева и желуца. Такође се сматра да лук има противупална својства и може помоћи у одржавању здравља срца и крвних судова.

Лук се може користити у разним јелима као додатак укусу и ароми. Може се користити свеж, куван, печен или пржен, а често се користи и као основа за многе кулинарске рецепте.

Укратко, свињска маст, сланина и лук су намирнице које могу имати своје место у здравој исхрани, али је важно конзумирати их умерено и правилно руковати њима приликом припреме хране.