Čuli smo mnoge nebulozne razloge za neprimanje vakcine, ali OVAJ JE OPRAVDAN, i lekari to potvrđuju

Dr Goran Brajušković, genetičar sa Biološkog fakulteta, prošle nedelje je šest sati na Tviteru odgovarao je na pitanja, sumnje i teorije zavere ljudi koji su protiv vakcinacije. Po njegovim rečima, antivakcinaši su u manjini, ali isto tako navodi jedan od razloga zašto pojedinci ne žele da prime vakcinu.

Gostujući na RTS-u, dr Brajušković je rekao da je jedan od najvećih mitova u vezi sa vakcinom - sterilitet.

"Vakcinacija ne izaziva sterilitet, ali kovid infekcija da. Kovid nije grip, to je sistemska bolest koja napada brojne organe i koja može u neprihvatljivom broju slučajeva imati posledice dugi niz godina", rekao je Brajušković i između ostalog prokomentarisao ostale teorije zavere o "zaprašivanju neba", da u vakcini "postoji čip" itd.

Brajušković kao jedan od razloga izbegavanja vakcinacije navodi i da se veliki broj ljudi plaši igle, zbog čega apeluje da treba razmisliti i o tome da li svaki kadar na televiziji koja prati kampanju za vakcinaciju treba da prikazuje iglu u krupnom kadru.

Strah od igle / Tripanofobija

Bojan Konstantinović, psiholog i psihoterapeut, za Ženu kaže da tripanofobija ili strah od igle nije retka fobija, već da od nje pati, prema statistikama, oko 10% populacije.

- U pitanju je strah koji će mnoge sprečiti da odu kod lekara. Veliki broj ljudi se zapravo iznenadi kad shvati koliki strah imaju upravo zbog straha od igle. Najčešće se manifestuje u vidu jeze, hladnih ruku, intenzivnog znojenja, lupanja srca, mučnine i gubitka svesti. Možda je strah iracionalan, ali onaj koji je suočen s ovim oblikom fobije doživljava situaciju kao ozbiljnu opasnost, uglavnom se osećaju životno ugroženo - objašnjava Konstantović.

Poreklo straha od igle

- Postoje pretpostavke da je u pitanju nasledna fobija kod evolutivnih psihologa. Međutim, uglavnom se strah oblikuje u ranijem detinjstvu. Kod dece proces misli nije u potpunosti razvijen, pa su oni skloniji iracionalnom dovođenja u vezu uzroka i posledice. Uglavnom se dogodi stresan događaj u detinjstvu u vezi sa lekarom ili medicinskom opremom koja vremenom prerasta u fobiju. U najgoroj opciji roditelj nastavi da neguje fobiju i podržava strah deteta.

Na primer, najčešće se desi da je dete videlo neku intervenciju u stvarnosti ili na filmu i oblikuje strah, kako vreme prolazi iracionalno traži poveznicu o smrtnom ishodu ili nečemu jako strašnom, dodaje Konstantinović.

Strah od smrti

- Iza svega se krije potisnuti strah od smrti. Ljudi koji daju krv mogu pasti u paniku da je previše krvi oteklo iz njihovog organizma ili da će im ubod dovesti do infekcije i izazvati smrtni ishod.

Najveći broj fobija ima svoje utemeljenje u ideji smrti. Egzistencijalni strah je ogroman i kao takav tražiće svaki mogući način da se izbegne nova opasnost, a to je igla ili neki zahvat koji bi zapravo pomogli pacijentu.

Pošto ova fobija može biti jako opasna, pa čak i pogubna u nekim slučajevima za pacijenta jer se neće obratiti lekaru koliko god da mu je teško, mora da se tretira.

Jako je važno napomenuti da pored tripanofobije, u našoj zemlji veliki deo stanovništva nije dovoljno medicinski edukovan, a pri tom mu medicinski sistem ne uliva poverenje, pa im je "prečica" za izlečenje tradicionalni ili neki izmišljeni lek nego adekvatna medicinska pomoć. Opet lekar je podsetnik da nešto zdravstveno nije u redu, što automatski podstiče neprijatnost i strah, pa bi ljudi radije da pribegnu lekovitom bilju i izbegnu razgovor sa stručnim licem koji će im možda reći da su životno ugroženi, a tome se direktno potvrđuje njihova najveća fobija - strah od smrti - zaključuje Konstantinović.