Чули смо многе небулозне разлоге за непримање вакцине, али ОВАЈ ЈЕ ОПРАВДАН, и лекари то потврђују

Др Горан Брајушковић, генетичар са Биолошког факултета, прошле недеље је шест сати на Твитеру одговарао је на питања, сумње и теорије завере људи који су против вакцинације. По његовим речима, антивакцинаши су у мањини, али исто тако наводи један од разлога зашто појединци не желе да приме вакцину.

Гостујући на РТС-у, др Брајушковић је рекао да је један од највећих митова у вези са вакцином - стерилитет.

"Вакцинација не изазива стерилитет, али ковид инфекција да. Ковид није грип, то је системска болест која напада бројне органе и која може у неприхватљивом броју случајева имати последице дуги низ година", рекао је Брајушковић и између осталог прокоментарисао остале теорије завере о "запрашивању неба", да у вакцини "постоји чип" итд.

Брајушковић као један од разлога избегавања вакцинације наводи и да се велики број људи плаши игле, због чега апелује да треба размислити и о томе да ли сваки кадар на телевизији која прати кампању за вакцинацију треба да приказује иглу у крупном кадру.

Страх од игле / Трипанофобија

Бојан Константиновић, психолог и психотерапеут, за Жену каже да трипанофобија или страх од игле није ретка фобија, већ да од ње пати, према статистикама, око 10% популације.

- У питању је страх који ће многе спречити да оду код лекара. Велики број људи се заправо изненади кад схвати колики страх имају управо због страха од игле. Најчешће се манифестује у виду језе, хладних руку, интензивног знојења, лупања срца, мучнине и губитка свести. Можда је страх ирационалан, али онај који је суочен с овим обликом фобије доживљава ситуацију као озбиљну опасност, углавном се осећају животно угрожено - објашњава Константовић.

Порекло страха од игле

- Постоје претпоставке да је у питању наследна фобија код еволутивних психолога. Међутим, углавном се страх обликује у ранијем детињству. Код деце процес мисли није у потпуности развијен, па су они склонији ирационалном довођења у везу узрока и последице. Углавном се догоди стресан догађај у детињству у вези са лекаром или медицинском опремом која временом прераста у фобију. У најгорој опцији родитељ настави да негује фобију и подржава страх детета.

На пример, најчешће се деси да је дете видело неку интервенцију у стварности или на филму и обликује страх, како време пролази ирационално тражи повезницу о смртном исходу или нечему јако страшном, додаје Константиновић.

Страх од смрти

- Иза свега се крије потиснути страх од смрти. Људи који дају крв могу пасти у панику да је превише крви отекло из њиховог организма или да ће им убод довести до инфекције и изазвати смртни исход.

Највећи број фобија има своје утемељење у идеји смрти. Егзистенцијални страх је огроман и као такав тражиће сваки могући начин да се избегне нова опасност, а то је игла или неки захват који би заправо помогли пацијенту.

Пошто ова фобија може бити јако опасна, па чак и погубна у неким случајевима за пацијента јер се неће обратити лекару колико год да му је тешко, мора да се третира.

Јако је важно напоменути да поред трипанофобије, у нашој земљи велики део становништва није довољно медицински едукован, а при том му медицински систем не улива поверење, па им је "пречица" за излечење традиционални или неки измишљени лек него адекватна медицинска помоћ. Опет лекар је подсетник да нешто здравствено није у реду, што аутоматски подстиче непријатност и страх, па би људи радије да прибегну лековитом биљу и избегну разговор са стручним лицем који ће им можда рећи да су животно угрожени, а томе се директно потврђује њихова највећа фобија - страх од смрти - закључује Константиновић.