PREUZIMANJE TREPČE BILO BI UVOD U NOVE OTIMAČINE: "Srpske vlasti neće dozvoliti otimanje naše imovine"
Borba za Trepču se mora voditi političkim i diplomatskim sredstvima, a najznačajnija je zaštiti srpsku imovinu i prava srpskih radnika.
Samoproklamovana Vlada Kosova donošenjem zakona po kome se 80 odsto akcija Trepče nalazi u njihovom vlasništvu pokušala je da legalizuje otimanje srpske imovine na Kosovu.
- Trepča je vlasništvo Republike Srbije koje niko nema pravo da otme i ovakva odluka Prištine je čista pljačka - kaže ekonomista Ljubomir Madžar za portal SrbijaDanas.com.
Ipak, dodaje on da ova odluka Prištine neće proći tako lako i da će naše vlasti učiniti sve kako ne bi dozvolile da Srbija izgubi Trepču.
- Jedino u šta sam uveren jeste to, da naše vlasti ovo nisu prihvatile kao definitivnu odluku. To pitanje i dalje će potezati pred međunarodnim forumima i institucijama u Briselu i pokušaće da ga ospore i ponište - kaže on.
Poništenje odluke Prištine nije bitno samo da bi se zaštitila Trepča već i zato što bi, ukoliko ova odluka ne bude poništena, ona samim tim dala Albancima "vetar u leđa" za nove otimačine srpske imovine.
- Ako otmu ovo i prođu nekažnjeno, onda će sigurno ići dalje, ali naše vlasti su svesne da ne smeju dozvoliti taj predesedan, jer to povlači nove otimačine i štete po našu zemlju - objašnjava Madžar.
Vlasništvo nad Trepčom je trebalo da bude rešeno 2008.
Najaktuelnije pitanje u ovom trenutku jeste kako se dalje boriti za spašavanje Trepče i ostale srpske imovine na Kosovu. Analitičar Dušan Janjić nažalost smatra da je nemoguće vratiti Trepču pravnim putem i za to postoje dva razloga.
- Prvi razlog je propušeno vreme jer se vlasništva nad Trepčom moralo rešiti do 2008, a tada se ništa nije radilo po pitanju imovine. Drugi je, to što je ne samo ovim zakonom već i raznim drugim dokumentima Kosovo došlo u situaciju da se zakoni Srbije ne odnose na njega, tako da pravnim putem mi ne možemo ništa - objašnjava Janjić u razgovoru za portal SrbijaDanas.com.
Analitičar Janjić smatra da se za Trepču sad možemo boriti diplomatijom i politikom, ali da se tu ne možemo osloniti na Savet bezbednosti.
- To nije nadležnost Saveta bezbednosti. Procenjujem da je njegova uloga bila da se malo uzme vreme i podigne diplomatska aktivnost- kaže analitičar.
Po Janjićevim rečima, ono što sad Srbija treba da uradi jeste da vodi borbu za prava srpskih radnika u Trepči, kao i da se preko Evropske Unije na dnevni red stave međusobna potraživanja. Međutim, smatra Janjić, konkretno ići sa Trepčom ili pojedinačnim preduzećem nije moguće ni preko EU jer je taj proces završen 2008. kada je UMNIK ukinuo svoj četvrti pilar kojim se pravila privatizacija.
