87 MOSTOVA, PET TUNELA I PET PETLJI: Velelepni auto-put do Bugarske otvara se u subotu (FOTO/VIDEO)
Koridor 10 jedan je od najvažnijih panevropskih saobraćajnih koridora.
Izgradnja poslednje deonice Istočnog kraka Koridora 10 od Proseka do Crvene Reke, duge 22,5 kilometra, završena je u potpunosti 30. oktobra, a za saobraćaj će biti otvorena 9. novembra. Time će i će istočni krak Koridora 10, odnosno kompletan autoput od Niša do granice sa Bugarskom, u ukupnoj dužini od 87 km, moći da se koristi za javni saobraćaj.
Koridor 10 jedan je od najvažnijih panevropskih saobraćajnih koridora koji prolazi kroz Srbiju i povezuje Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Makedoniju i Grčku.
KINEZI KUPUJU CELU ZLATNU ŽICU U SRBIJI! Posao vredan STOTINE miliona dolara!
Srpski privrednici u 2020. očekuju bolju prodaju i više investicija
Srbija postala TURISTIČKI RAJ za Turke i Kineze, a šta misle o nama najbolje govori PAROLA koju su smislili
87 mostova, 5 tunela i 5 petlji
Deonicu autoputa E80 od Proseka do granice sa Bugarskom ukupne dužine 86,8 km (Istočni krak Koridora 10), karakteriše 87 mostova, 5 savremeno opremljenih tunela i 5 saobraćajnih petlji. U kompletan istočni krak ugrađeno je oko 780.000 tona asfalta.
Najduži most je most broj 13 na deonici Crvena Reka - Čiflik, koji prelazi preko reke Nišave i železničke pruge Niš-Dimitrovgrad. Ukupna dužina tog mosta je 475 metara, rečeno je u Koridoroma Srbije.
Do sada je, kako saopštavaju, pušteno u javni saobraćaj 65 km punog profila autoputa (od Crvene Reke do granice sa Bugarskom) i 17,5 km paralelnog nekomercijalnog puta Bela Palanka-Pirot.
Završetkom deonice Bancarevo-Crvena Reka, pustiće se u javni saobraćaj i kompletno završena deonica Prosek–Bancarevo, koju karakteriše 10 mostova ukupne dužine 392,9 m i 16 kosina.
Šta je bilo najteže
Istočni krak Koridora 10 gradi se od 2010. godine, a na deonici koja se poslednja završava od Proseka do Crvene Reke, radi se od marta 2012. godine.
"Huavej" poslao opremu vrednu DVA MILIONA DOLARA u Kragujevac: Data centar počinje sa radom!
Koliko zaista košta priprema SLAVSKE GOZBE: Srpski domaćini daju čitavo bogatstvo za KRSNU SLAVU!
Srpska premijerka jedan od GLAVNIH GOVORNIKA na EXPO u Kini: Brnabić poslala SNAŽNU PORUKU CELOM SVETU! (FOTO)
Najteža deonica na Istočnom kraku K10 je upravo ta deonica - Prosek-Crvena Reka, kojom se obilazi Sićevačka Klisura. Iz tog razloga poslednja se i završava.
- Radi se o brdskom i brdsko-planinskom terenu složene konfiguracije sa vodozasićenim aktivnim ili uspavanim klizištima velikih dimenzija sa kompleksnim mehanizmom kretanja, koja kroz dobijenu projektnu dokumentaciju nisu adekvatno sagledana - napominju u Koridorima.
Najteže je bilo, dodaju, u najkraćem roku, dodatno istražiti lokalitete i na osnovu dobijenih rezultata pronaći, odobriti i implementirati najracionalnije rešenje koje će garantovati trajnu stabilnost za dugi vek eksploatacije.
Tunel Bancarevo
Najveći izazov na Istočnom kraku bila je kosina šest, kod tunela Bancarevo, gde je rešenje pronađeno u produžetku jedne od tunelskih cevi galerijom, što je izvedeno za nekoliko meseci.
Tunel je, kako je rečeno u Koridorima, s obzirom na specifičnost odvijanja saobraćaja, opremljen sa sistemima i instalacijama koje su neophodne za visok nivo bezbednosti.
- Najveći broj predviđenih sistema i instalacija se tretiraju kao sistemi čija se funkcionalnost mora obezbediti, kako u normalnim okolnostima, tako i u svim vanrednim situacijama od kojih je pojava požara najvažnija - kažu.
Tunel Brancarevo, tako, projektom opremanja elektro-mašinskim instalacijama ima ove sisteme:
- SOS sistem
- Digitalni video sistem
- Sistem ozvučenja
- Sistem detekcije provale i kontrole pristupa
- Sistema dojave požara
- Sistema meteoroloških stanica
- Radiosistem
- Sistem kontrole kvaliteta i brzine vazduha
- Sistem osvetljenja
- Saobraćajno informacioni sistem
- Sistem energetskog napajanja
- Sistem za nadzor
- Sistem ventilacije
Koliko košta istočni krak
Do sada je za istočni krak Koridora 10 isplaćeno 476 miliona evra za 87 kilometara, što je oko 5,5 miliona evra po kilometru, računajući i pet tunela čija je ukupna dužina oko tri kilometra, piše RTS.
Novac koji je isplaćen, dobijen je iz kredita Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke, kao i deo koji je Srbija isplatila iz budžeta.
- Ovim projektom transportni sistem Srbije postaje kompatibilan sa transportnim sistemom Evropske unije. U daljem periodu razvoja saobraćajne putne mreže u Srbiji postoji tendencija ka dodatnoj modernizaciji kako bi zemlja bila u rangu standarda EU u oblasti transporta - sapoštili su iz Koridora Srbije.