BICIKLISTI: Nemojte i vi postati deo statistike smrtnih slučajeva

Stiglo je lepo vreme i većinu slobodnog vremena provodimo u prirodi. Odložene rolere i bicikl iz podruma, iznosimo na ulice i upuštamo se duge zabavne vožnje. Osim što svuda stižemo na vreme, bicikl je idealan i za izbegavanje gradskih gužvi.

Nije ni čudo što ga Britanci mnogo vole i što svakodnevno njime idu na posao. Brz je kada to zatreba, pomoću njega možete da dovedete figuru do savršenstva, jevtin je i ne šteti okolini. Ali da li smo svesni da bicikl može biti i smrtno opasan?

Tokom 2013. godine izbrojano je 19 000 biciklističkih nesreća, od toga su 13 – oro ubijenih bila deca.  Oko 80 % nesreća uključuju odrasle ljude, ali ipak najopasniji uzrast koji je na meti je starost od 10 do 15 godina. Intresentna činjenica je da su stariji od 60 godina sledeća meta koja je sklona teškim nesrećama, dok  žene obuhvataju svega 20 % povređenih.

Nesreće se najčešće dešavaju tokom prolećnog i letnjeg dana i to u rasponu od 8h do 9h i od 15h do 18h, ali one koje vode ka smrtnom ishodu su najčešće noću. Svako će vas savetovati da se pridržavate saobraćajnih pravila i da bez fluerscentne odeće i kacige ne možete izaći iz kuće.

Najveći neprijatelj biciklista su raskrsnice, a oko 50 % ozbiljnih povreda i smrtnih ishoda dešavaju se na seoskim putevima. S jedne strane, vozači ostalih prevoznih sredstava uvek vide bicikliste tek kad se nesreća desi, ali  vozači bicikla obično voze prebrzo. Glava je uvek bude najpovređeniji deo tela i takvih smrtnih slučajeva broji i do 70 %.

Spekulisalo se da i biciklisti, kao i svi ostali vožači, moraju polagati vožački ispit, ali Ministarstvo saobraćaja se zadržalo samo na toj hipotetičkoj zamisli. Vožačka dozvola možda nije neophodna, ali pravila u biciklističkom saobraćaju svako od vas mora da poznaje i poštuje.

Prvo, krećite se isključivo stazom namenjenom samo za vas. U slučaju da one ne postoje, vozite što bliže desnom delu ulice. Kada prelazite preko "zebre", bez označene biciklističe staze, poželjno je sići sa vozila te ga ručno gurajte.

Ruke uvek držite na upravljaču bicikla, jer u slučaju da to ne radite i kamenčić vas može odvesti ka opasnoj nesreći. Izbegavajte da pratite vozila ispred vas niti da prevozite i gurate stvari. To može ometati i vas, ali i ostale učesnike u saobraćaju.

Iako ćete se voziti do komšiluka, nije za džabe kada vam roditelju pri izlasku iz kuće stalno ponavljaju da ponesete svu biciklističku opremu sa sobom, jer nesreća ne bira. I noću i danju nosite  fluorescentni prsluk, a mlađi od 16 godina na glavi moraju nositi i zaštitnu kacigu za vreme vožnje.

Prilikom skretanja ili prelaska ulice, obavezno je da ispružite jednu ruku u smeru u kom planirate da idete. Ne treba da napominjemo da tokom obilaska i prolaska pored automobila uvek moramo pogledati da li nailazi drugo vozilo kako ne bi došlo do incidenta. Pre nego što sednete na bicikl, važno je proveriti ispravnost kočnica i točkova.

Statistika saobraćajnih nesreća može vam biti samo alarmantna lampica u glavi koja se pali svaki put pre nego što se upustite u vožnju bicikla. Možda jeste vatreni bicklista, ali kako ne biste i vi postali deo te statistike, svi savezi biciklista će vas savetovati da bez prateće opreme i koncentrisanosti u saobraćaju ne smete sesti na vozilo.