Britanski Gardijan odao počast Jovanu Ćirilovu

Uprkos "hladnom ratu", nedavno preminuli Jovan Ćirilov i rediteljka Mira Trailović, uspeli su odmah da Beogradski internacionalni pozorišni festival (Bitef) etabliraju kao vodeći te vrste na Balkanu i šire, piše Majkl Koveni.

On dodaje da je festival čak i tokom ratnih devedesetih bio prkosni svetionik, a da Ćirilov prvi put ove godine nije prisustvova festilavu zbog bolesti, ali i da su i ovog puta na festivalskom programu bila vanredne predstave iz Varšave, Litvanije i Nemačke.

Kao izuzetan poznavalac svetskog teatra, u Beograd je dovodio najveće ansamble i vodeće reditelje i intelektualce kao što su Piter Bruk, Robert Vilson, Pina Bauš, Ingmar Bergman... Putovao je neumorno u potrazi za najnovijim trendovima i fenomenima svetskog teatra.

Bio je poliglota, pragmatičar koji je uspevao i da u uslovima komunizma i kasnije, uvek prikaže najbolje iz pozorišnog života. Izuzetno je cenio britanski teatar, znao je da doleti da vidi najnoviju "veliku stvar" i, piše Koveni, tada bi često boravio kod njega i zaposedao njegovu biblioteku (a sam je imao 10.000 knjiga u vlastitoj).

Prisetio se i jednog čudnog i urnebesnog telefonskog razgovora koji su vodili kada je radio na prevodu "Bliskosti" Patrika Marbera, a o Ćirilovu piše i da je bio asketa, te da je u njemu bilo nečeg dečačkog i nevinog.

Kao glavna kulturna figura u svojoj zemlji, Ćirilov je prvi još osamdesetih otvoreno govorio protivu diskriminacije homoseksualaca, pisao je kritike i kolumne za vodeće medijske listove, a preveo je i autore kao što su Breht, Šepard, Fraj, Mamet...

Prelazio je granice i bio do kraja bezuslovno posvećen umetnosti i teatru, zaključuje se u "Gardijanu".