Британски Гардијан одао почаст Јовану Ћирилову

Упркос "хладном рату", недавно преминули Јован Ћирилов и редитељка Мира Траиловић, успели су одмах да Београдски интернационални позоришни фестивал (Битеф) етаблирају као водећи те врсте на Балкану и шире, пише Мајкл Ковени.

Он додаје да је фестивал чак и током ратних деведесетих био пркосни светионик, а да Ћирилов први пут ове године није присуствова фестилаву због болести, али и да су и овог пута на фестивалском програму била ванредне представе из Варшаве, Литваније и Немачке.

Као изузетан познавалац светског театра, у Београд је доводио највеће ансамбле и водеће редитеље и интелектуалце као што су Питер Брук, Роберт Вилсон, Пина Бауш, Ингмар Бергман... Путовао је неуморно у потрази за најновијим трендовима и феноменима светског театра.

Био је полиглота, прагматичар који је успевао и да у условима комунизма и касније, увек прикаже најбоље из позоришног живота. Изузетно је ценио британски театар, знао је да долети да види најновију "велику ствар" и, пише Ковени, тада би често боравио код њега и запоседао његову библиотеку (а сам је имао 10.000 књига у властитој).

Присетио се и једног чудног и урнебесног телефонског разговора који су водили када је радио на преводу "Блискости" Патрика Марбера, а о Ћирилову пише и да је био аскета, те да је у њему било нечег дечачког и невиног.

Као главна културна фигура у својој земљи, Ћирилов је први још осамдесетих отворено говорио противу дискриминације хомосексуалаца, писао је критике и колумне за водеће медијске листове, а превео је и ауторе као што су Брехт, Шепард, Фрај, Мамет...

Прелазио је границе и био до краја безусловно посвећен уметности и театру, закључује се у "Гардијану".