Elizabeta I (1533-1603)
Vladala je Velikom Britanijom punih četrdeset pet godina i svojom mudrom politikom donela ovom kraljevstvu neviđen procvat i slavu. Ona se nikada nije udavala i tvrdila je, ne bez ponosa, kako je njen bračni drug čitav engleski narod. U njeno vrem književnost i umetnost doživele su veliki uspon.
Rodila se 7. septembra 1533. godine. Posle izvršene smrtne kazne nad njenom majkom Anom Bolen (1507-1536), koja je bila druga žena Henrija VIII, njenog oca. Nju su proglasili nezakonitim detetom jer je tajno venčane njenih roditelja izazvalo skandal i rat. Od tada je bila primorana da stalno menja mesto boravka i o njoj se starala guvernanta, gospođa Čempernoun. NJen otac viđao ju je veoma retko.
Na engleski presto stupila je kada je imala dvadeset pet godina i vladala je sve do smrti, pune četrdeset četiri godine. Nasledila je svoju polusestru Mariju Tjudor, nazvanu Krvava Meri i državu koja se nalazila u verskom ratu. Nepomirljivi sukob između katolika i anglikanaca, ne samo da je tinjao, već je bio toliko razbuktan da je obeležio Veliku Britaniju u XVI veku.
Elizabeta je bila mudra i lukava i za razliku od svoje polusestre Marije Tjudor koja ju je bila zatvorila u tamnicu, Elizabeta se pretvarala da je katolik i to vatreni. Posle Marijine smrti nova kraljica je oformila posebnu crkve, anglikansku, odnosno englesku kao mešavinu katolicizma i protestantizma, kako je to započeo njen otac.
Donela je mudrom politikom svom kraljevstvu neviđen procvat i slavu. Oslanjala se na plemstvo i trgovačko-bankarsku buržoaziju kada je sprovela niz mera koje čine prekretnicu u istoriji Engleske. Osnovala je Londonsku berzu i nekoliko trgovačkih kompanija, među kojima je najvažnija Istočnoindijska i veoma je ojačala trgovačku i ratnu mornaricu. Vodila je osvajačku kolonijalnu politiku i stvorila jednu od najjačih ratnih flota u svetu. Posle sloma nepobedive Španske armade, 1588. godine osigurala je Engleskoj pomorsko prvenstvo i položaj najjače kolonijalne sile. Njen doprinos pobedi nad Špancima bio je neprocenjiv.
Elizabeta je za vreme svoje duge vladavine osigurala prevlast anglikanske crkve u Engleskoj, posebno posle pogubljenja Marije Stjuart 1587. godine.
Bila je velika zaštitinica književnosti i umetnosti koje su tada doživele procvat, posebno oličen u delu Vilijama Šekspira. Imala je ogromno znanje, bavila se naukom i tečno govorila šest jezika. Nikada se nije udavala iako je bilo mnogo pokušaja da se kraljica privoli na brak koji je ona uvek kategorički odbijala. Rekla je da nikada i nikome, pa ni najvećem princu u Evropi neće poći za rukom da se izbori za njen pristanak.
