Елизабета И (1533-1603)
Владала је Великом Британијом пуних четрдесет пет година и својом мудром политиком донела овом краљевству невиђен процват и славу. Она се никада није удавала и тврдила је, не без поноса, како је њен брачни друг читав енглески народ. У њено врем књижевност и уметност доживеле су велики успон.
Родила се 7. септембра 1533. године. После извршене смртне казне над њеном мајком Аном Болен (1507-1536), која је била друга жена Хенрија ВИИИ, њеног оца. Њу су прогласили незаконитим дететом јер је тајно венчане њених родитеља изазвало скандал и рат. Од тада је била приморана да стално мења место боравка и о њој се старала гувернанта, госпођа Чемперноун. Њен отац виђао ју је веома ретко.
На енглески престо ступила је када је имала двадесет пет година и владала је све до смрти, пуне четрдесет четири године. Наследила је своју полусестру Марију Тјудор, названу Крвава Мери и државу која се налазила у верском рату. Непомирљиви сукоб између католика и англиканаца, не само да је тињао, већ је био толико разбуктан да је обележио Велику Британију у XVI веку.
Елизабета је била мудра и лукава и за разлику од своје полусестре Марије Тјудор која ју је била затворила у тамницу, Елизабета се претварала да је католик и то ватрени. После Маријине смрти нова краљица је оформила посебну цркве, англиканску, односно енглеску као мешавину католицизма и протестантизма, како је то започео њен отац.
Донела је мудром политиком свом краљевству невиђен процват и славу. Ослањала се на племство и трговачко-банкарску буржоазију када је спровела низ мера које чине прекретницу у историји Енглеске. Основала је Лондонску берзу и неколико трговачких компанија, међу којима је најважнија Источноиндијска и веома је ојачала трговачку и ратну морнарицу. Водила је освајачку колонијалну политику и створила једну од најјачих ратних флота у свету. После слома непобедиве Шпанске армаде, 1588. године осигурала је Енглеској поморско првенство и положај најјаче колонијалне силе. Њен допринос победи над Шпанцима био је непроцењив.
Елизабета је за време своје дуге владавине осигурала превласт англиканске цркве у Енглеској, посебно после погубљења Марије Стјуарт 1587. године.
Била је велика заштитиница књижевности и уметности које су тада доживеле процват, посебно оличен у делу Вилијама Шекспира. Имала је огромно знање, бавила се науком и течно говорила шест језика. Никада се није удавала иако је било много покушаја да се краљица приволи на брак који је она увек категорички одбијала. Рекла је да никада и никоме, па ни највећем принцу у Европи неће поћи за руком да се избори за њен пристанак.
