DVADESET GODINA OD ŠENGENA: Hoće li ga biti i dalje?

To je bio početak šengenskog prostora koji danas broji 26 zemalja i koji se smatra jednim od najvećih dostignuća u evropskim integracijama.

Belgija, Luksemburg, Holandija, Francuska i Nemačka ukinule su granične kontrole na međusobnim granicama 26. marta 1995. godine, stvorivši jedinstveni prostor bez unutrašnje granične kontrole i sa zajedničkim pravilima za ulazak u taj prostor na njegovim spoljnim granicama. To je usledilo nakon što je tih pet zemalja 14. juna 1985. godine potpisalo sporazum u malom luksemburškom mestu Šengenu.

Sporazum je predviđao slobodno kretanja državljana tih zemalja na njihovoj teritoriji bez pasoša i ličnih karata i kontrola na granicama. Od potpisa sporazuma do ukidanja graničnih kontrola, došlo je deset godina kasnije, a toliko se moralo čekati, pre svega, zbog ponovnog ujedinjenja Nemačke 3. oktobra 1990. godine.

Osamdesetih godina prošlog veka, u tadašnjoj Evropskoj zajednici, počela je rasprava o značenju slobode kretanja osoba, podseća Hina. Neke zemlje su zastupale stav da sloboda kretanja treba da se odnosi samo na državljane Evropske zajednice, što podrazumeva zadržavanje kontrola na unutrašnjim granicama, kako bi se mogli različito tretirati državljani zemalja članica od građana trećih zemalja. Druge zemlje su zastupale slobodu kretanja za sve unutar toga prostora, odnosno ukidanje unutrašnjih graničnih kontrola.

Kako nije došlo do dogovora, pet zemalja odlučilo je stvoriti prostor bez unutrašnjih kontrola, što je kasnije postalo šengenski prostor. Taj međudržavni sporazum, ugrađen je u evropsko zakonodavstvo sa Sporazumom iz Amsterdama iz 1999. godine. Šengenski prostor se postupno širio da bi danas uključivao 22 zemlje članice EU-a i četiri nečlanice: Norvešku, Island, Švajcarsku i Lihteneštajn.

Od zemalja članica izvan šengenskog prostora, iako primjenjuje neke aspekte šengenskog sporazuma, ostale su Velika Britanija i Irska, koja bi u slučaju da je u šengenskom prostoru morala, a to ne želi, da uvede kontrole na granici sa Severnom Irskom, koja je deo Ujedinjenog Kraljevstva, prenosi Hina.

Izvan toga prostora ostao je i Kipar, podeljena ostrvska zemlja, čija međunarodno priznata vlada ne kontroliše celu teritoriju, Bugarska i Rumunija, kojima nedostaje politička saglasnost zemalja članica, iako su ispunile tehničke uslove i Hrvatska, koja 1. jula ove godine, dve godine nakon ulaska u EU, može da aplicira za članstvo u šengenskom prostoru.

Iako evropski građani cene slobodu kretanja kao najveće dostignuće, novi izazovi poput terorizma i masovnog priliva izbeglica, doveli su do toga da se i to počne dovoditi u pitanje u određenim krugovima. Evropska komisija ni na koji način ne želi da se šengen dovodi u pitanje, ali da bi se očuvao namerava uskoro da predloži jačanje kontrola na spoljnim granicama šengenskog prostora.