ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД ШЕНГЕНА: Хоће ли га бити и даље?

То је био почетак шенгенског простора који данас броји 26 земаља и који се сматра једним од највећих достигнућа у европским интеграцијама.

Белгија, Луксембург, Холандија, Француска и Немачка укинуле су граничне контроле на међусобним границама 26. марта 1995. године, створивши јединствени простор без унутрашње граничне контроле и са заједничким правилима за улазак у тај простор на његовим спољним границама. То је уследило након што је тих пет земаља 14. јуна 1985. године потписало споразум у малом луксембуршком месту Шенгену.

Споразум је предвиђао слободно кретања држављана тих земаља на њиховој територији без пасоша и личних карата и контрола на границама. Од потписа споразума до укидања граничних контрола, дошло је десет година касније, а толико се морало чекати, пре свега, због поновног уједињења Немачке 3. октобра 1990. године.

Осамдесетих година прошлог века, у тадашњој Европској заједници, почела је расправа о значењу слободе кретања особа, подсећа Хина. Неке земље су заступале став да слобода кретања треба да се односи само на држављане Европске заједнице, што подразумева задржавање контрола на унутрашњим границама, како би се могли различито третирати држављани земаља чланица од грађана трећих земаља. Друге земље су заступале слободу кретања за све унутар тога простора, односно укидање унутрашњих граничних контрола.

Како није дошло до договора, пет земаља одлучило је створити простор без унутрашњих контрола, што је касније постало шенгенски простор. Тај међудржавни споразум, уграђен је у европско законодавство са Споразумом из Амстердама из 1999. године. Шенгенски простор се поступно ширио да би данас укључивао 22 земље чланице ЕУ-а и четири нечланице: Норвешку, Исланд, Швајцарску и Лихтенештајн.

Од земаља чланица изван шенгенског простора, иако примјењује неке аспекте шенгенског споразума, остале су Велика Британија и Ирска, која би у случају да је у шенгенском простору морала, а то не жели, да уведе контроле на граници са Северном Ирском, која је део Уједињеног Краљевства, преноси Хина.

Изван тога простора остао је и Кипар, подељена острвска земља, чија међународно призната влада не контролише целу територију, Бугарска и Румунија, којима недостаје политичка сагласност земаља чланица, иако су испуниле техничке услове и Хрватска, која 1. јула ове године, две године након уласка у ЕУ, може да аплицира за чланство у шенгенском простору.

Иако европски грађани цене слободу кретања као највеће достигнуће, нови изазови попут тероризма и масовног прилива избеглица, довели су до тога да се и то почне доводити у питање у одређеним круговима. Европска комисија ни на који начин не жели да се шенген доводи у питање, али да би се очувао намерава ускоро да предложи јачање контрола на спољним границама шенгенског простора.