ISPOVEST DŽELATA ČAUŠESKUOVIH: Ustrelio sam ih veoma brzo!
Jonel Bojeru, vojnik koji je pre 25 godina ubio rumunskog predsednika Nikolaea Čaušeskua i njegovu suprugu Elenu, prvi put je za Gardijan progovorio o mučnom zadatku koji mu je 1989. godine poveren.
“I danas sam nervozan kad o tome govorim. Prekinuo sam dva života. U ratu je to prihvatljivo, ali mnogo je teže kad ubiješ nenaoružane ljude. To nikome ne bih poželeo, iako je meni ubijanje ljudi posao”, ispričao je Bojeru.
Poslednja želja
Na Božić 1989. ovaj rumunski vojnik je bio stražar na formalnom suđenju diktatora Rumunije i njegovoj ženi.
Nakon izrečene smrtne presude, Bojeru ih je izveo iz zgrade. Snimak suđenja objavljen je na internetu nekoliko dana nakon njihovog pogubljenja, a na njemu se vidi kako je Elena prvo tražila da ih streljaju zajedno, što je ujedno bila njena poslednja želja. Kada su vojnici počeli da im vezuju ruke konopcima, počela je da viče i psuje.
“Je*ite se svi”, urlala je Elena dok je Čaušesku po izlasku iz zgrade pevao “Internacionalu”. Nekoliko trenutaka kasnije Bojeru ih je postavio uza zid i pokosio ih svojim “kalašnjikovim”.
Sve se dogodilo tako brzo da je vojni fotograf koji je snimao suđenje uspeo da uhvati samo poslednji rafal i tela koja su se srušila na pod. Ali i tih nekoliko sekundi obeležilo je život tog padobranca.
“Ustrelio sam ih veoma brzo. Smatram da sam im omogućio da umru dostojanstveno”, dodaje ovaj vojnik.
Bojeru veruje da su baš njegovi meci ubili Čaušeskuove, jer je kad je počeo da puca, video da se jedan od trojice članova streljačkog voda skamenio na nekoliko trenutaka, a drugi je zaboravio da stavi oružje na automatski način rada, pa je uspeo da ispali samo nekoliko pojedinačnih hitaca.
Bojeru, koji je tad imao 31 godinu, javio se kao dobrovoljac za tu tajnu božićnu misiju. Naređenje da ubije čoveka koji je do juče bio apsolutni vladar bio je šok za njega.
Mučna slava
“Ministar me je pitao, možete li to?” Odgovorio sam da mogu, šta sam drugo mogao da kažem”, priča Bojeru, kog je ubistvo Čaušeskua koštalo braka jer supruga nije mogla da podnese tu mučnu slavu i gubitak privatnosti.
Nekoliko dana pre smaknuća jedan vojnik je rekao: “Da bar mogu da ubijem Čaušeskua”, a već sutra je volontirao, kao član streljačkog voda, ne znajući to.
“Onda su svi hteli da budu na našem mestu. Danas više niko to ne želi”, zaključio je Bojeru i dodao da se ne kaje zbog svoga čina. (Naše novine)
