Jovanka Orleanka (1412-1431)
Jovanka Orleanka je simbol francuskog ustanka. U stvari, ona je oličenje otpora naroda Francuske protiv Engleza u Stogodišnjem ratu, vođenom oko nasleđa francuske krune. O njoj je do danas napisan veliki broj knjiga i snimljeno mnoštvo filmova i TV serija. Iako je živela samo devetnaest godina, ona je postala simbol i mit, legenda i ideal.
Krajem XIV i početkom XV veka trajao je Stogodišnji rat između engleskog i francuskog dvora zbog spora koja dinastija treba da nasledi kraljevku krunu. Ni posle dugih i iscrpljujućih borbi, Francuzi nisu uspeli da proteraju Engleze iz svojih pokrajina.
Francuska je već bila umorna od rata kada je na istorijsku scenu stupila devojka od šesnaest godina, koja se zvala Jovanka Orleanka. Ona je „čula glasove, ponajviše glas svetog Mihaila, kako je pozivaju da oslobodi kraljevstvo od neprijatelja“. U ono doba kada su ljudi bili većinom religiozni, ovakva priča bila je dobrodošla kralju,kao prilika da svojoj vojsci vrati samopouzdanje.
Kralj je poverio vojsku Jovanki, odred od oko 800 ljudi, koja je svoj zanos uspela da prenese na surove ratnike. Jovanka je naterala Engleze da obustave opsadu Orleana i 1429. ih potukla kod Patea. Englezi su se povukli. Iste godine kralj Šarl VII dolazi u Rems, gde je krunisan. Postao je neosporivi kralj Francuske. Ubrzo, Francuzima se predaju i drugi gradovi. Jovanka raspolaže jos samo jednomamlom četom i vodi male čarke, iznenada napadajući i opsedajući usamljene gradove.
Maja 1430. godine, pri opsadi Kompjenja, koji brani jedan saveznik burgundskog vojvode Žan Luksemburški, Jovanka pada u njegovo ropstvo i on je, šest meseci kasnije, prodaje Englezima. Suđenje Jovanki Orleanki u Ruanu, u zimu 1431. godine dobro je poznato, pošto su Englezi dobro montirali proces.
Optužili su je za jeres i doveli pred crkveni sud, pod predsedništvom biskupa, koji je bio potpuno odan Englezima. Cilj Engleza bio je da Jovanku Orleanku pokore i uklone i tako suzbiju narodni otpor. Jovanka se branila vrlo jednostavno, ali veoma vešto i snažno. Najzad pristaje da se pokori i da se odrekne svojih verovanja i da ne nosi više muško odelo. Svirepi nasrtaju njenih čuvara nagone je da odmah prekrši obećanja. Proglašavaju je za krivca u povratu. Predaju je svetom sudu,to jest Englezima. Osuđena je na smrt spaljivanjem, i na lomači, koja je podignuta u Ruanu 30. maja 1431. godine na Starom trgu, Jovanka pokazuje snažnu volju i čvrstinu karaktera i vere. Jovankino stradanje izazvalo je veliko uzbuđenje čak i među engleskim vojnicima koji su prisustvovali spaljivanju.
U XIX veku proglašena je za nacionalnog heroja Francuske.
