NAJČUDNIJA CRNOGORSKA IMENA: Od Dojčila, Mojaša i Pecuna, do Ćetne i Kokne
Bakoč, Crnoje, Dinjo, Dumelja, Đeka, Gojak, Gorčilo, Maljota, Mrkonja, Mojaš, Šoro, Šujo, Zelen, Zrno, Arvanit, samo su neka od muških imena koja su zastupljena na prostoru Crne Gore. Neretko je bilo da se muškoj deci daju imena Jablan, Golub, Labud, dok su danas znatno češća Vuk i Lav.
Crnogorska tradicija sa sobom nosi vrlo interesantna i ženska imena, koja bi današnjoj mlađoj populaciji možda delovala i smešno, piše Dan.
Tako su ženska deca po rođenju dobijala ime Ćetna, Femija, Gara, Grozdana, Kokna, Kosara, Lutka, Solumija, Vidna.
Istoričari i sociolozi objašnjavaju da se trend davanja imena kroz istoriju menjao, te da je sa sobom nosio kulturna obeležja vremena u kojem je bitisao.
Istoričar prim. mr sci. dr Smajo Šabotić za Dan ukazuje da su se imena kroz istoriju menjala i da njihovo menjanje teče i dalje. On navodi da postoje klasična imena, koja zovemo srpskim, crnogorskim, albanskim, muslimanskim, pravoslavnim, a sve, kako navodi, zavisi od kulture ili subkulture u kojoj živimo.
„Vremenom se davanje imena menjalo u skladu sa stanovištem roditelja o modernosti tih imena. Tako se, recimo, retko može sresti ime Hajradin u islamu. Sve je više imena koja su internacionalna i koja srećemo i kod pravoslavaca, i kod katolika, i kod muslimana. Danas je u modi da se daju ta imena koja, da kažem, mogu „proći” i kod pravoslavnog i katoličkog i muslimanskog naroda“, istakao je Šabotić.
Sociolog Srđan Vukadinović navodi da u Crnoj Gori postoje imena poput Žanijer, Alen Delon, Vinetu, posle kojih sledi crnogorsko prezime, ocenjujući da je to pokazatelj idolopoklonstva prema nekim slavnim ličnostima.
On pojašnjava da se trend davanja imena može povezati sa kulturološkim, tradicijskim i sociološkim pojavama.
„Pre oko 10 godina vladao je trend davanja tradicionalnih imena koja su vezana za istoriju Crne Gore, kao što su Njegoš, Krcun, Gvozden. Kako je vreme odmicalo ka nekim tranzicionim, tehnološkim i drugim dobima nekako je zastupljenije idolopoklonstvo prema nekim slavnim, javnim ličnostima.
To poprima i određena obeležja, pa se u Podgorici mogu naći imena dece koja se zovu Žanpjer, Tarzan, Vinstu, Alen Delon. To je određeno idolopoklonstvo prema onima koji su u šou biznisu, koji su pod svetlima reflektora. Na drugoj strani, postoji određeno idolonoklonstvo prema roditeljima. Često sinovi daju imena po svom ocu ili dedi, a imamo i situacije kada ćerke daju imena po svojim očevima iako nose druga prezimena“, izjavio je Vukadinović.
On je dodao da neki roditelji imena daju i zbog određenih verovanja i sujeverja.
„Nije retka situacija da tri sina nose imena Vuk, Vučina i Vukota, ili Vukojica, Radojica i Milojica, ili u slučaju drugog kulturološkog koda Fahrudin, Mevludin i Sabahudin. To je nešto što pokazuje da roditelji kada daju imena svojoj deci mogu robovati ne samo idolopoklonstvu, već i nekakvim mitomanijama, pričama koje su bile prenosene sa koljena na koljeno o tome da imena treba zaštiti od uroka“, zaključuje Vukadinović.
Imena koja sada više nisu tako česta u Crnoj Gori su Blagoš, Blažija, Dojčilo, Gojislav, Jolje, Jovaš, Kićun, Mićun. Ranije su zastušvenija bila imena poput Milonja, Mojaš, Nikac, Pejčin, Pegrašin, Predivoje, Prelja, Premo, Puniša, Pušelja.
Iako se danas ženskoj deci najčešće daju imena Jelena, Milica, Sara, Aleksandra, ranije se mnogo češće mogla sresti Borka, Bosa, Buda, Budimirka Čeda, Dara, Darinka.
Pročitajte i:
