НАЈЧУДНИЈА ЦРНОГОРСКА ИМЕНА: Од Дојчила, Мојаша и Пецуна, до Ћетне и Кокне

Црногорска традиција са собом носи врло интересантна и женска имена, која би данашњој млађој популацији можда деловала и смешно, пише Дан.

Тако су женска деца по рођењу добијала име Ћетна, Фемија, Гара, Гроздана, Кокна, Косара, Лутка, Солумија, Видна. 

Историчари и социолози објашњавају да се тренд давања имена кроз историју мењао, те да је са собом носио културна обележја времена у којем је битисао. 

Историчар прим. мр сци. др Смајо Шаботић за Дан указује да су се имена кроз историју мењала и да њихово мењање тече и даље. Он наводи да постоје класична имена, која зовемо српским, црногорским, албанским, муслиманским, православним, а све, како наводи, зависи од културе или субкултуре у којој живимо.

„Временом се давање имена мењало у складу са становиштем родитеља о модерности тих имена. Тако се, рецимо, ретко може срести име Хајрадин у исламу. Све је више имена која су интернационална и која срећемо и код православаца, и код католика, и код муслимана. Данас је у моди да се дају та имена која, да кажем, могу „проћи” и код православног и католичког и муслиманског народа“, истакао је Шаботић.

Социолог Срђан Вукадиновић наводи да у Црној Гори постоје имена попут Жанијер, Ален Делон, Винету, после којих следи црногорско презиме, оцењујући да је то показатељ идолопоклонства према неким славним личностима.

Он појашњава да се тренд давања имена може повезати са културолошким, традицијским и социолошким појавама.

„Пре око 10 година владао је тренд давања традиционалних имена која су везана за историју Црне Горе, као што су Његош, Крцун, Гвозден. Како је време одмицало ка неким транзиционим, технолошким и другим добима некако је заступљеније идолопоклонство према неким славним, јавним личностима.

То поприма и одређена обележја, па се у Подгорици могу наћи имена деце која се зову Жанпјер, Тарзан, Винсту, Ален Делон. То је одређено идолопоклонство према онима који су у шоу бизнису, који су под светлима рефлектора. На другој страни, постоји одређено идолоноклонство према родитељима. Често синови дају имена по свом оцу или деди, а имамо и ситуације када ћерке дају имена по својим очевима иако носе друга презимена“, изјавио је Вукадиновић.

Он је додао да неки родитељи имена дају и због одређених веровања и сујеверја. 

„Није ретка ситуација да три сина носе имена Вук, Вучина и Вукота, или Вукојица, Радојица и Милојица, или у случају другог културолошког кода Фахрудин, Мевлудин и Сабахудин. То је нешто што показује да родитељи када дају имена својој деци могу робовати не само идолопоклонству, већ и некаквим митоманијама, причама које су биле преносене са кољена на кољено о томе да имена треба заштити од урока“, закључује Вукадиновић.

Имена која сада више нису тако честа у Црној Гори су Благош, Блажија, Дојчило, Гојислав, Јоље, Јоваш, Кићун, Мићун. Раније су застушвенија била имена попут Милоња, Мојаш, Никац, Пејчин, Пеграшин, Предивоје, Преља, Премо, Пуниша, Пушеља.

Иако се данас женској деци најчешће дају имена Јелена, Милица, Сара, Александра, раније се много чешће могла срести Борка, Боса, Буда, Будимирка Чеда, Дара, Даринка.