NAJVEĆA "TRPEZA" ZA KNJIGOLJUPCE: Otvoren jubilarni 60. Sajam knjiga u Beogradu!
Najreprezentativnija, najprestižnija i najposećenija književna manifestacija u ovom delu Evrope – Beogradski međunarodni sajam knjiga je otvoren i trajaće do 1. novembra.
Tokom narednih 8 dana, poštovaoci književnosti će na jednom mestu sagledati celokupnu ovogodišnju izdavačku produkciju i po najpovoljnijim cenama moći da obogate sopstvenu biblioteku najnovijim naslovima domaćih i inostranih izdavačkih kuća.
Na ovogodišnjem sajmu na površini od 29.968 m2, učestvuje 483 direktnih izlagača, od kojih je 67 iz inostranstva. Na sajmu će se naći najveći domaći i brojni inostrani pisci i izdavači koji će promovisati najnovija izdanja, razgovarati o izdavaštvu, promovisati nove knjige, pisce i ideje.
Rusija - zemlja počasni gost
Počasni gosti jubilarnog 60. međunarodnog sajma knjiga je Rusija - zemlja uz čije pisce smo odrastali i zavoleli književnost. Ova godina je proglašena u Rusiji za godinu književnosti, što učešće gosta na našem sajmu čini još značajnijim.
Ovom prilikom najpoznatiji ruski pisci kao što su Viktor Jerofejev, Sergej Beljakov, Pavel Basinski, Zahar Priliepin, Boris Jevsejev, Sergej Lukjanjenko, Eduard Verkin – doputovaće u Beograd i biće počasni gosti na sajmu.
Pod kupolama sajma pred vernom publikom knjige, u znak dobrodošlice prvakinja opere Narodnog pozorišta Jadranka Jovanović otpevala je dve kompozicije.
Kao počasni gost sajma publici se obratila i Natalija Naročnickaja, direktor moskovske fondacije za istorijsku perspektivu, priređivač serije knjiga o istorijskim vezama Rusije i Srbije. Njen govor je bio ispraćen gromoglasnim aplauzima, jer je podsećala na velike pisce koji povezuju ove dve zemlje, kao i na naše zajedničko – ćirilično pismo.
Podsetivši da "u slovenskoj kulturi knjiga zauzima posebno mesto", ona je kazala da su "knjige reke koje Vaseljenu preplavljuju mudrošću", a zatim je citirala letopisca Nestora iz XI veka koji je u "Povesti minulih leta" napisao da je "u njima nepregledna dubina, one su nam uteha u tuzi ".
"U istoriji južnih Slovena književnost, hrišćanstvo i državnost izrastali su iz istog korena i neraskidivo su povezani", konstatovala je Naročnickaja i citirala našeg patrtijarha Pavla: "Nama Bog nije dao ni mač, ni pušku da prisiljavamo ljude da nam pridđu, da postanu hrišćani. Dao nam je reč..." i podsetila da je govorio: "u naše vreme često se može čuti da knjige postaju prošlost, da digitalno doba diktira svoja pravila, život, međutim, svedoči o nečem drugom. Snaga reči postaje sve veća, kao što postaje veća i odgovornost za izrečenu, a tim pre i štampanu reč".
Naročnickaja: Rusija i Srbija su i dalje zemlje koje čitaju
Sa ponosom gošća iz Rusije je konstatovala da su "i njena domovina i Srbija i dalje zemlje koje čitaju, i naš je zadatak pre svega da pomažemo proces međusobnog upoznavanja. Više ruskih knjiga treba da se prevodi na srpski, više srpskih autora treba da nadđe put do srca ruskih čitalaca. Mi treba da čuvamo i uvećavamo neprocenjivo blago naše slovenske pravoslavne kulture, našu Bogom danu ćirilicu!"
"Za Ruse i Srbe podjednako su draga imena Tolstoja, Dostojevskog, Puškina, Šolohova kao i Petra Petrovića Njegoša, Branislava Nušića, Dobrice Ćosića, Ive Andrića. Neka se ovaj niz slavnih imena nikada ne prekine, neka se popunjava novim imenima", poručila je Naročnickaja i dodala da će možda baš na ovom sajmu posetioci naći za sebe nove autore, nova dela koja će im otkriti Rusiju.
Nakon obraćanja počasnog gosta, sajam je svečano otvorio Emir Kusturica, reditelj i pisac.
Pre nego što je održao besedu koju je nazvao "pismenim radom" rekao je da ima tremu iako je imao prilike da govori pred daleko vecim auditorijumom jer je za njega knjiga mnogo veća svetinja.
Kusturica je kazao da mu je velika čast što je dobio poziv da otvori ovu smotru i dodao da mu mnogo znači što su on i ovaj Sajam knjiga vršnjaci.
Kusturica se u svojoj besedi "Biti pismen", koja je prevođena na ruski, jezik počasnog gosta, vratio u 19. vek kada je pismenost u našim krajevima donosila posebno mesto u društvu i "kada bi neko za nekoga rekao on je pismen, glasno bi izrazio prema toj osobi uvažvanje nad kojom je lebdio oblak pokrivajući glavu kao veliku tajnu ali i ništa manji zbir vrlina. Pismeni nije bio savršen, ali mu je to bila namjera", rekao je Kusturica.
Kusturica o pismenom čoveku
Evo kako je Kusturica dočarao pismenog čoveka po njegoj meri: "pismeni je težio ka istini, dobroti i uzvišenosti. Nije imao nikakve veze sa antijunakom koji postaje oličenje vremena u kojem živimo. Nikada nije bio do kraja stvaran, a rukovali smo se sa njim. Izgledao je kao lik koji je iskoračio iz neke knjige, banuo pred nas kao i sama istina da bez upamćenih slika i čitavih poglavlja knjiga nema pismenog čoveka!"
"Pismeni je bio čovek vrlina, neobuzdan, ostrašćen kao Oskar Vajld, ali je rječju kao sabljom znao da razdvoji ukus od neukusa i pokaže nam put i način kako da mislimo. Sve drukčije od ovovremenog antijunaka, selfi čoveka samozaljubljenog, onog koji ne veruje u istoriju, prihvata korporacijski kapitalizam kao sudbinu i vrijedno radi na dokazu kako njegov komšija ali i čitav narod ne vrijedi pišljiva boba! On pravi selfi snimke svojim ajfonom i sa velikim uzbuđenjem prati razvoj svake bubuljice na licu".
Govoreći o svojim mladalačkim iskustvima koja je sticao kroz "pismenog čoveka" Kusturica je kazao da nam je "tajne mehanizme u tek začetim duhovnim procesima otkrivao pismeni čovjek. Učili smo tu lekciju od studenta Raskoljnikova a kada nam nije bilo jasno zašto je on hteo da ubije babu lihvarku, prepuštali smo se stranicama njegove patnje, proživljavali njegove dileme kao svoje i naučili od njega kakva iskušenja i koje nevolje nas čekaju i shvatali bolje nego da smo proživeli dva života".
Kusturica se onda poetično zapitao: kako je pusta mladost koja nije otkrila Antona Pavlovića Čehova!?"
"Do uha njegovog junaka vjetar donesi riječi volim te iako nismo sigurni da li je krupnu riječ izgovorila ona u koju je on bio zaljubljen, tek riječ nošena vetrom postala je simbol ljubavi. Šta bi bilo da nam dušu nisu preplavile Tolstojeve rečenice u kojoj je svetlost padala i na najsitniji detalj! Znali smo boju dugmeta na mundiru Vronskog, a lik Ane Karenjine je bio jasniji od upečatljive glumice na filmskom platnu. Sve to, dok nas je vodio stranicama gde smo bili grejani plemenitim odmah zatim talasima svirepe ljudske osjećajnosti, a tek u seni krupnih reči razvijao je zaplete snažne i moderne.
Kusturica i njegova vera u pismenog čoveka
"Otvarajući sajam koji me je uvek privlačio kao mesto gde bi se čovek lako prevario da se zbog velikog broja ljudi otvara sajam automobila, a ne knjiga i gde nekad između knjiga teče reka ljudi izbeglica iz realnog života ka mnoštvu knjiga isto kao što vernik bježi bogu! Ništa manje vredna je i misao da ovde povremeno vaskrsne onaj pismeni čovek o kome sam govorio, da ovde slobodno hoda i vraća slike iz prošlog vijeka, da je ako ne drugde ovde slavljen i opažen baš kao što su ga primećivali nekad u gradu gde je bio glavni lik i da ga vidi neko dete u čijem životu će u budućnosti, kada odraste kao mi, biti sve drukčije", zaključio je Kusturica svoju svečanu besedu, otvarajući jubilarni 60. beogradski sajam knjiga.
Da nije bilo Bulgakova kako bi osjetili apsurd i paradoks. Malo je vremena da se nabroje svi pisci koji su ako ne jednaki ali ne manje važni bez kojih pismeni nije mogao da nastane".
"Da nije sve izgubljeno a nikada nije sve izgubljeno potvrdjuju nam pojave koje kao usamljene zastave u pustinji mašu i potvrdjuju nam da ima pismenih samo su nam sklonjeni s očiju! Stisnuti između hiljadu informatičkih čuda, jutjubova,rijaliti šoua ali i odredjeni političkom korektnosti najnovijom verzijom globalne autocenzure. Potpisnik ovih redova vjeruje da tih zastava ima i više nego što verujemo, nekad se i rukujemo sa njima a ne znamo da su to oni", poverio se Kusturica i sa žaljenjm konstatovao da "nikada nije bilo ovoliko knjiga, nikada čovek nije imao pristup ovolikoj gomili ispisanih stranica i nikada nije bilo manje pismenih".
Sa rezignacijom konstatuje da "danas nema ko ne piše, a malo ko čita. Na takvoj podlozi je rastao je onaj drugi čovek koga smo nazvali selfi i kao projektovana kafanska prostakuša postavljen pred naše oči i neće biti sklonjen dok se ne desi velika katarza".
