НАЈВЕЋА "ТРПЕЗА" ЗА КЊИГОЉУПЦЕ: Отворен јубиларни 60. Сајам књига у Београду!
Најрепрезентативнија, најпрестижнија и најпосећенија књижевна манифестација у овом делу Европе – Београдски међународни сајам књига је отворен и трајаће до 1. новембра.
Током наредних 8 дана, поштоваоци књижевности ће на једном месту сагледати целокупну овогодишњу издавачку продукцију и по најповољнијим ценама моћи да обогате сопствену библиотеку најновијим насловима домаћих и иностраних издавачких кућа.
На овогодишњем сајму на површини од 29.968 м2, учествује 483 директних излагача, од којих је 67 из иностранства. На сајму ће се наћи највећи домаћи и бројни инострани писци и издавачи који ће промовисати најновија издања, разговарати о издаваштву, промовисати нове књиге, писце и идеје.
Русија - земља почасни гост
Почасни гости јубиларног 60. међународног сајма књига је Русија - земља уз чије писце смо одрастали и заволели књижевност. Ова година је проглашена у Русији за годину књижевности, што учешће госта на нашем сајму чини још значајнијим.
Овом приликом најпознатији руски писци као што су Виктор Јерофејев, Сергеј Бељаков, Павел Басински, Захар Прилиепин, Борис Јевсејев, Сергеј Лукјањенко, Едуард Веркин – допутоваће у Београд и биће почасни гости на сајму.
Под куполама сајма пред верном публиком књиге, у знак добродошлице првакиња опере Народног позоришта Јадранка Јовановић отпевала је две композиције.
Као почасни гост сајма публици се обратила и Наталија Нарочницкаја, директор московске фондације за историјску перспективу, приређивач серије књига о историјским везама Русије и Србије. Њен говор је био испраћен громогласним аплаузима, јер је подсећала на велике писце који повезују ове две земље, као и на наше заједничко – ћирилично писмо.
Подсетивши да "у словенској култури књига заузима посебно место", она је казала да су "књиге реке које Васељену преплављују мудрошћу", а затим је цитирала летописца Нестора из XI века који је у "Повести минулих лета" написао да је "у њима непрегледна дубина, оне су нам утеха у тузи ".
"У историји јужних Словена књижевност, хришћанство и државност израстали су из истог корена и нераскидиво су повезани", констатовала је Нарочницкаја и цитирала нашег патртијарха Павла: "Нама Бог није дао ни мач, ни пушку да присиљавамо људе да нам придђу, да постану хришћани. Дао нам је реч..." и подсетила да је говорио: "у наше време често се може чути да књиге постају прошлост, да дигитално доба диктира своја правила, живот, међутим, сведочи о нечем другом. Снага речи постаје све већа, као што постаје већа и одговорност за изречену, а тим пре и штампану реч".
Нарочницкаја: Русија и Србија су и даље земље које читају
Са поносом гошћа из Русије је констатовала да су "и њена домовина и Србија и даље земље које читају, и наш је задатак пре свега да помажемо процес међусобног упознавања. Више руских књига треба да се преводи на српски, више српских аутора треба да надђе пут до срца руских читалаца. Ми треба да чувамо и увећавамо непроцењиво благо наше словенске православне културе, нашу Богом дану ћирилицу!"
"За Русе и Србе подједнако су драга имена Толстоја, Достојевског, Пушкина, Шолохова као и Петра Петровића Његоша, Бранислава Нушића, Добрице Ћосића, Иве Андрића. Нека се овај низ славних имена никада не прекине, нека се попуњава новим именима", поручила је Нарочницкаја и додала да ће можда баш на овом сајму посетиоци наћи за себе нове ауторе, нова дела која ће им открити Русију.
Након обраћања почасног госта, сајам је свечано отворио Емир Кустурица, редитељ и писац.
Пре него што је одржао беседу коју је назвао "писменим радом" рекао је да има трему иако је имао прилике да говори пред далеко вецим аудиторијумом јер је за њега књига много већа светиња.
Кустурица је казао да му је велика част што је добио позив да отвори ову смотру и додао да му много значи што су он и овај Сајам књига вршњаци.
Кустурица се у својој беседи "Бити писмен", која је превођена на руски, језик почасног госта, вратио у 19. век када је писменост у нашим крајевима доносила посебно место у друштву и "када би неко за некога рекао он је писмен, гласно би изразио према тој особи уважвање над којом је лебдио облак покривајући главу као велику тајну али и ништа мањи збир врлина. Писмени није био савршен, али му је то била намјера", рекао је Кустурица.
Кустурица о писменом човеку
Ево како је Кустурица дочарао писменог човека по његој мери: "писмени је тежио ка истини, доброти и узвишености. Није имао никакве везе са антијунаком који постаје оличење времена у којем живимо. Никада није био до краја стваран, а руковали смо се са њим. Изгледао је као лик који је искорачио из неке књиге, бануо пред нас као и сама истина да без упамћених слика и читавих поглавља књига нема писменог човека!"
"Писмени је био човек врлина, необуздан, острашћен као Оскар Вајлд, али је рјечју као сабљом знао да раздвоји укус од неукуса и покаже нам пут и начин како да мислимо. Све друкчије од ововременог антијунака, селфи човека самозаљубљеног, оног који не верује у историју, прихвата корпорацијски капитализам као судбину и вриједно ради на доказу како његов комшија али и читав народ не вриједи пишљива боба! Он прави селфи снимке својим ајфоном и са великим узбуђењем прати развој сваке бубуљице на лицу".
Говорећи о својим младалачким искуствима која је стицао кроз "писменог човека" Кустурица је казао да нам је "тајне механизме у тек зачетим духовним процесима откривао писмени човјек. Учили смо ту лекцију од студента Раскољникова а када нам није било јасно зашто је он хтео да убије бабу лихварку, препуштали смо се страницама његове патње, проживљавали његове дилеме као своје и научили од њега каква искушења и које невоље нас чекају и схватали боље него да смо проживели два живота".
Кустурица се онда поетично запитао: како је пуста младост која није открила Антона Павловића Чехова!?"
"До уха његовог јунака вјетар донеси ријечи волим те иако нисмо сигурни да ли је крупну ријеч изговорила она у коју је он био заљубљен, тек ријеч ношена ветром постала је симбол љубави. Шта би било да нам душу нису преплавиле Толстојеве реченице у којој је светлост падала и на најситнији детаљ! Знали смо боју дугмета на мундиру Вронског, а лик Ане Карењине је био јаснији од упечатљиве глумице на филмском платну. Све то, док нас је водио страницама где смо били грејани племенитим одмах затим таласима свирепе људске осјећајности, а тек у сени крупних речи развијао је заплете снажне и модерне.
Кустурица и његова вера у писменог човека
"Отварајући сајам који ме је увек привлачио као место где би се човек лако преварио да се због великог броја људи отвара сајам аутомобила, а не књига и где некад између књига тече река људи избеглица из реалног живота ка мноштву књига исто као што верник бјежи богу! Ништа мање вредна је и мисао да овде повремено васкрсне онај писмени човек о коме сам говорио, да овде слободно хода и враћа слике из прошлог вијека, да је ако не другде овде слављен и опажен баш као што су га примећивали некад у граду где је био главни лик и да га види неко дете у чијем животу ће у будућности, када одрасте као ми, бити све друкчије", закључио је Кустурица своју свечану беседу, отварајући јубиларни 60. београдски сајам књига.
Да није било Булгакова како би осјетили апсурд и парадокс. Мало је времена да се наброје сви писци који су ако не једнаки али не мање важни без којих писмени није могао да настане".
"Да није све изгубљено а никада није све изгубљено потврђују нам појаве које као усамљене заставе у пустињи машу и потврђују нам да има писмених само су нам склоњени с очију! Стиснути између хиљаду информатичких чуда, јутјубова,ријалити шоуа али и одређени политичком коректности најновијом верзијом глобалне аутоцензуре. Потписник ових редова вјерује да тих застава има и више него што верујемо, некад се и рукујемо са њима а не знамо да су то они", поверио се Кустурица и са жаљењм констатовао да "никада није било оволико књига, никада човек није имао приступ оволикој гомили исписаних страница и никада није било мање писмених".
Са резигнацијом констатује да "данас нема ко не пише, а мало ко чита. На таквој подлози је растао је онај други човек кога смо назвали селфи и као пројектована кафанска простакуша постављен пред наше очи и неће бити склоњен док се не деси велика катарза".
