Nobelovac o kapitalizmu: Sistem nije kriv sam po sebi
Da li je za nesumnjivo raslojavanje i sve veći jaz između klase veoma bogatih i srednjeg sloja, kriv kapitalizam po sebi? Odgovor, za Dojče vele, daje Edmund Felps, dobtinik Nobelove nagrade 2006.
Edmund Felps smatra da je apsurdno kriviti kapitalizam kao ekonomski sistem.
U zapadnim nacijama će uvek većina privrede biti u privatnim rukama – kapitalizam je tek okvir u kojem deluju pojedinci, smatra on. ''Razočaravajuće je što neki misle da nejednakost imovine sada otvara jedinstvenu mogućnost da se novac jednostavno raspodeli siromašnima'', kaže Felps u razgovoru za DW. Dodaje da svaka raspodela pre ili kasnije pogađa srednji sloj, a ne samo ekstremno bogate.
Ipak, ni čuveni nobelovac ne želi da ignoriše činjenicu da se zarade i imetak nejednako razvijaju. I to na štetu srednjih i nižih slojeva koji žive od svog rada, a ne od kapitala.
''U 19. veku je privreda u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama brzo rasla, kasnije se isto desilo u Nemačkoj i Francuskoj'', podseća Felps. Bilo je to doba u kojem su prihodi mnogo brže rasli od kapitala. Danas je situacija obrnuta. ''Imetak se žestoko uvećava u odnosu na plate jer produktivnost raste veoma sporo''.
Napredak kroz inovacije
Uprkos takvom razvoju, prema mišljenju Felpsa, mnogi ljudi se protive inovacijama koje bi se pobrinule za jačanje produktivnosti. Kao primer Felps navodi aplikaciju Uber, kojom svako može da ponudi mesto u svom automobilu nekom drugom. ''Zapravo vam više ne treba sopstveni auto, uvek možete pozvati nekog da vas preveze'', kaže Felps. Naravno, nisu svi zbog toga srećni – proteklih sedmica su taksisti u više gradova žestoko protestovali jer im Uber kvari posao.
''Ljudi podržavaju taksiste, a time i tradicionalni način proizvodnje i prodaje automobila''. Signal je, tumači Felps, da promene nisu dobrodošle. A u starom sistemu, tradicionalne kompanije štede i otpuštaju ljude upravo jer im produktivnost pada.
''Isplativ rad pun izazova može da postoji jedino ako firme kroče u polje nepoznatog, ako donose nove ideje ili pozitivno reaguju na ideje drugih'', kaže nobelovac. Stari sistemi, uveren je, ne mogu da generišu novi rast. Posledica je mrtvo more privrede. U većini starih industrijskih nacija produktivnost veoma sporo raste što ''primorava omladinu da počne da mrzi svoje poslove i iscrpljuje srednji sloj''. Nove generacije neće videti staro blagostanje ukoliko se ideje i inovatori budu tretirali kao danas, dodaje Felps.
