Нобеловац о капитализму: Систем није крив сам по себи
Да ли је за несумњиво раслојавање и све већи јаз између класе веома богатих и средњег слоја, крив капитализам по себи? Одговор, за Дојче веле, даје Едмунд Фелпс, добтиник Нобелове награде 2006.
Едмунд Фелпс сматра да је апсурдно кривити капитализам као економски систем.
У западним нацијама ће увек већина привреде бити у приватним рукама – капитализам је тек оквир у којем делују појединци, сматра он. ''Разочаравајуће је што неки мисле да неједнакост имовине сада отвара јединствену могућност да се новац једноставно расподели сиромашнима'', каже Фелпс у разговору за DW. Додаје да свака расподела пре или касније погађа средњи слој, а не само екстремно богате.
Ипак, ни чувени нобеловац не жели да игнорише чињеницу да се зараде и иметак неједнако развијају. И то на штету средњих и нижих слојева који живе од свог рада, а не од капитала.
''У 19. веку је привреда у Великој Британији и Сједињеним Државама брзо расла, касније се исто десило у Немачкој и Француској'', подсећа Фелпс. Било је то доба у којем су приходи много брже расли од капитала. Данас је ситуација обрнута. ''Иметак се жестоко увећава у односу на плате јер продуктивност расте веома споро''.
Напредак кроз иновације
Упркос таквом развоју, према мишљењу Фелпса, многи људи се противе иновацијама које би се побринуле за јачање продуктивности. Као пример Фелпс наводи апликацију Убер, којом свако може да понуди место у свом аутомобилу неком другом. ''Заправо вам више не треба сопствени ауто, увек можете позвати неког да вас превезе'', каже Фелпс. Наравно, нису сви због тога срећни – протеклих седмица су таксисти у више градова жестоко протестовали јер им Убер квари посао.
''Људи подржавају таксисте, а тиме и традиционални начин производње и продаје аутомобила''. Сигнал је, тумачи Фелпс, да промене нису добродошле. А у старом систему, традиционалне компаније штеде и отпуштају људе управо јер им продуктивност пада.
''Исплатив рад пун изазова може да постоји једино ако фирме кроче у поље непознатог, ако доносе нове идеје или позитивно реагују на идеје других'', каже нобеловац. Стари системи, уверен је, не могу да генеришу нови раст. Последица је мртво море привреде. У већини старих индустријских нација продуктивност веома споро расте што ''приморава омладину да почне да мрзи своје послове и исцрпљује средњи слој''. Нове генерације неће видети старо благостање уколико се идеје и иноватори буду третирали као данас, додаје Фелпс.
