Ovo su loše navike koje uništavaju vaše pamćenje
Svakome se može desiti pre ili kasnije. Propušten lekarski sastanak. Zaboravimo gde smo parkirali kola u tržnom centru. Zaboravi se i ženin rođendan (krivi smo). Postoji veliki broj stvari koje doprinose našim mentalnim propustima. Evo nekoliko načina koje utiču na vaše pamćenje iako to možda ne vidite.
1. Ne spavate dovoljno
Većina nas je iskusila ono maglovito osećanje nakon što smo ustali iz kreveta nakon cele noći prevrtanja bez sna. Iako ćete to možda otpisati kao privremeni problem koji se ispravlja sa više sna preko vikenda ili uz pomoć duplog espresa, mozgu je neophodan san da bi zadržao sećanja. Veruje se da, dok spavate, deo mozga koji je odgovoran za skladištenje sećanja premotava dnevne događaje, dozvoljavajući mozgu da sintetizuje i filtrira te momente za memoriju, piše Hafington post.
Znate li šta je zastrašujuće? Studija objavljena ranije ove godine otkriva da nedostatak sna može voditi ka lažnim sećanjima. Učesnici istraživanja spavali su manje od 5 sati svake noći pre ispitivanja, da bi kasnije tvrdili kako su videli vesti koje zapravo ne postoje, zbog toga što im je rečeno da je u pitanju poznat događaj. Takođe su netačno opisivali detalje iz lažnog „zločina“ koji su, poput predstave, gledali. Zastrašujuće.
2. Pravite previše fotografija
Teško da prođe dan a da ne uslikamo neki „selfi“, Instagram fotku ili podelimo sliku sa mobilnog sa prijateljima na društvenim mrežama. Naravno, mi govorimo sebi da stvaramo sećanja... ali da li je to istina? Zapravo, kada je bio zadnji put da ste pogledali nešto kul sopstvenim očima umesto kroz sočivo kamere? Studija objavljena prošle godine na Univerzitetu Ferfield otkriva nešto što zovemo „foto-blokirajući efekat“. Naime, kada su povedeni na razgledanje muzeja, učesnici istraživanja koji su uspit fotkali zapravo su zapamtili manje detalja o eksponatima od učesnika koji su samo razgledali. Još interesantnije, kada su učesnici zumirali izvesne detalje eksponata dok su ih slikali, nije bilo nikakvog nedostatka u pamćenju. Istraživači kažu da nas ovo može naučiti novim načinima na koje mozak procesuira detalje i sećanja. Vreme je da se probudite i omirišete ruže, umesto da ih fotkate.
3. Previše stresa
Nazovimo to Marfijevim zakonom. Već kasnite na jutarnji sastanak sa šefom, i tada shvatate da ste ostavili uključenu peglu i ostavili akten-tašnu pored ulaznih vrata (o ne!). Ova zaboravnost može biti posledica stresa.
Vaše telo oslobađa hormon poznat kao kortizol kada ste pod pritiskom. Ovaj hormon je vezan za negativne efekte po zdravlje kao što su dobijanje na težini, visok krvni pritisak i bolesti srca – a ovom spisku pridružuje se i gubitak memorije. Skorašnja studija naučnika sa Univerziteta u Ajovi otkrila je da visoki nivoi ovog „hormona stresa“ kod starijih pacova (pomalo nepristojno upoređenih sa odraslim osobama oko 65 godina starosti) dovode do gubitka konekcija u mozgu, konekcija koje nam pomažu da preradimo i uskladištimo sećanja. Još jedan razlog da se opustite.
4. Manje vina, manje vina
OK, ne pričamo o buđenju svakog jutra mamurni posle noći teškog alkoholisanja – naravno da se nećete sećati ničega. Američka zdravstvena organizacija CDC definiše umereno pijenje za žene kao jedno piće na dan, i ne preko dva pića dnevno za muškarce. Šta se dešava ako preterate?
Dešava se gubitak pamćenja, sugerišu neke studije. Britanska studija objavljena prošle godine kaže da alkoholne navike u srednjem dobu i naviše ubrzavaju kongnitivno propadanje i gubitak memorije kasnije tokom života. Istraživači su pratili kako i koliko piju sredovečni muškarci u periodu od 10 godina, i otkrili su da, u poređenju sa umerenim ili nikakvim konzumiranjem, preterano pijenje konkluzivno dovodi do gubitka pamćenja.
Pročitajte i:
Sedam stvari koje rade zdravi ljudi svako jutro