Ово су лоше навике које уништавају ваше памћење
Свакоме се може десити пре или касније. Пропуштен лекарски састанак. Заборавимо где смо паркирали кола у тржном центру. Заборави се и женин рођендан (криви смо). Постоји велики број ствари које доприносе нашим менталним пропустима. Ево неколико начина које утичу на ваше памћење иако то можда не видите.
1. Не спавате довољно
Већина нас је искусила оно магловито осећање након што смо устали из кревета након целе ноћи превртања без сна. Иако ћете то можда отписати као привремени проблем који се исправља са више сна преко викенда или уз помоћ дуплог еспреса, мозгу је неопходан сан да би задржао сећања. Верује се да, док спавате, део мозга који је одговоран за складиштење сећања премотава дневне догађаје, дозвољавајући мозгу да синтетизује и филтрира те моменте за меморију, пише Хафингтон пост.
Знате ли шта је застрашујуће? Студија објављена раније ове године открива да недостатак сна може водити ка лажним сећањима. Учесници истраживања спавали су мање од 5 сати сваке ноћи пре испитивања, да би касније тврдили како су видели вести које заправо не постоје, због тога што им је речено да је у питању познат догађај. Такође су нетачно описивали детаље из лажног „злочина“ који су, попут представе, гледали. Застрашујуће.
2. Правите превише фотографија
Тешко да прође дан а да не усликамо неки „селфи“, Инстаграм фотку или поделимо слику са мобилног са пријатељима на друштвеним мрежама. Наравно, ми говоримо себи да стварамо сећања... али да ли је то истина? Заправо, када је био задњи пут да сте погледали нешто кул сопственим очима уместо кроз сочиво камере? Студија објављена прошле године на Универзитету Ферфиелд открива нешто што зовемо „фото-блокирајући ефекат“. Наиме, када су поведени на разгледање музеја, учесници истраживања који су успит фоткали заправо су запамтили мање детаља о експонатима од учесника који су само разгледали. Још интересантније, када су учесници зумирали извесне детаље експоната док су их сликали, није било никаквог недостатка у памћењу. Истраживачи кажу да нас ово може научити новим начинима на које мозак процесуира детаље и сећања. Време је да се пробудите и омиришете руже, уместо да их фоткате.
3. Превише стреса
Назовимо то Марфијевим законом. Већ касните на јутарњи састанак са шефом, и тада схватате да сте оставили укључену пеглу и оставили актен-ташну поред улазних врата (о не!). Ова заборавност може бити последица стреса.
Ваше тело ослобађа хормон познат као кортизол када сте под притиском. Овај хормон је везан за негативне ефекте по здравље као што су добијање на тежини, висок крвни притисак и болести срца – а овом списку придружује се и губитак меморије. Скорашња студија научника са Универзитета у Ајови открила је да високи нивои овог „хормона стреса“ код старијих пацова (помало непристојно упоређених са одраслим особама око 65 година старости) доводе до губитка конекција у мозгу, конекција које нам помажу да прерадимо и ускладиштимо сећања. Још један разлог да се опустите.
4. Мање вина, мање вина
ОК, не причамо о буђењу сваког јутра мамурни после ноћи тешког алкохолисања – наравно да се нећете сећати ничега. Америчка здравствена организација ЦДЦ дефинише умерено пијење за жене као једно пиће на дан, и не преко два пића дневно за мушкарце. Шта се дешава ако претерате?
Дешава се губитак памћења, сугеришу неке студије. Британска студија објављена прошле године каже да алкохолне навике у средњем добу и навише убрзавају конгнитивно пропадање и губитак меморије касније током живота. Истраживачи су пратили како и колико пију средовечни мушкарци у периоду од 10 година, и открили су да, у поређењу са умереним или никаквим конзумирањем, претерано пијење конклузивно доводи до губитка памћења.
Прочитајте и:
Седам ствари које раде здрави људи свако јутро