Panamska katastrofa uništava banane
Iako postoji isti razlog, naučnici se nadaju da današnje "kevendiš" banane, neće iščeznuti kao prošlovekovne "gros mišel".
Svetskom tržištu banana, vrednom više od 5,5 milijardi evra, preti opasnost od gljivičnog oboljenja, pod nazivom panamska bolest, koja je davnih pedesetih godina XX veka već iskorenila "gros mišel", mnogo ukusniju vrstu banana nego što je ova današnja. Svi ljubitelji kremastijih i mekših banana i dan–danas žale što su one zamenjene "kevendiš" bananama koje danas jedemo.
Na srpsko tržište dolaze sa Ekvadora, kojeg još nije zahvatila panamska katastrofa, ali ako gljivica uništi zasade u drugim zemljama, Ekvador neće moći da odgovori na tražnju. Samim tim, manjak banana na tržištu će im podići cenu, piše "Blic".
Novi i opasniji soj panamske bolesti trenutno je stigao do Kostarike. Ipak, sve banane koje danas stižu na tržišta širom sveta su zdrave i bezbedne za ishranu, jer zaraženi zasadi propadaju u roku od nekoliko dana i vrlo su male šanse da takvi plodovi prežive dug put do pijaca u SAD i Evropi.
Sredinom 50. godina XX veka, gljive panamske bolesti uništile su plantaže najukusnije "gros mišel" banane u Južnoj Americi i Africi, dok su zasadi ove vrste opstali samo na Tajlandu. Deceniju kasnije, najveći uvonici "gros mišel" vrste bili su na ivici bankrota, a kako bi se iz toga izbavili počeli su da uzgajaju manje ukusne, ali otporne (tada, divlje) "kevendiš" banane.
Danas i dalje postoje mesta na kojima ljubitelji banana uživaju u "gros mišel" sorti, a ti srećnici su stanovnici Malezije i Tajlanda. Njihovi najbolji plodovi se izvoze na japansko tržište, gde su imućni ljudi spremni da izdvoje dosta novca kako bi osetili pravi ukus banana.
Naučnici pokušavaju na sve načine da spasu "kevendiš", pretražujući sve zabačene prašumske predele tražeći divlje banane koje su otporne na bolesti. Uveliko se u "kevendiš" vrstu ubacuju geni raznih vrsta voća i povrća, pa čak i ribe, kako bi se napravila nova otporna vrsta banane.
Banane se kod nas iz Ekvadora, prevoze brodovima i to u rasponu od 10 do 14 dana, dok im sve preko dve nedelje ugrožava kvalitet.
Najveći srpski uvoznik je slovenačka firma "Rastoder", na čelu sa biznismenom Izetom Rastoderom, koja godišnje proda 16 miliona kutija banana i to najviše na području srednjei jugoistočne Evrope. Prošle godine je ova kompanija imala promet od 130 miliona evra i zato se smatra evropskim kraljem banana.
Trenutno su panamskom bolešću najviše pogođeni Filipini, čija se ekonomija najviše oslanja na uzgoj voća. Farmer Ronald Torentire se žali kako je proizvodnja na njegovoj plantaži uveliko usporena, toliko da svoje radnike više ne može isplatiti. Smatra da je potrebno da prođe 10 meseci od sadnje do berbe banana.
Kako bi se izvukli iz ove panamske katastrofe, farmerima je potrebna finansijska pomoć, jer su materijali vrlo skupi. Treba da se demoliraju ugrožena područja, a zadatak Ministarstva poljoprivrede jeste da nauči uzgajivače kako da ispune standarde i saseku bolest u korenu, piše Al Jazeera.
