Панамска катастрофа уништава банане
Иако постоји исти разлог, научници се надају да данашње "кевендиш" банане, неће ишчезнути као прошловековне "грос мишел".
Светском тржишту банана, вредном више од 5,5 милијарди евра, прети опасност од гљивичног обољења, под називом панамска болест, која је давних педесетих година XX века већ искоренила "грос мишел", много укуснију врсту банана него што је ова данашња. Сви љубитељи кремастијих и мекших банана и дан–данас жале што су оне замењене "кевендиш" бананама које данас једемо.
На српско тржиште долазе са Еквадора, којег још није захватила панамска катастрофа, али ако гљивица уништи засаде у другим земљама, Еквадор неће моћи да одговори на тражњу. Самим тим, мањак банана на тржишту ће им подићи цену, пише "Блиц".
Нови и опаснији сој панамске болести тренутно је стигао до Костарике. Ипак, све банане које данас стижу на тржишта широм света су здраве и безбедне за исхрану, јер заражени засади пропадају у року од неколико дана и врло су мале шансе да такви плодови преживе дуг пут до пијаца у САД и Европи.
Средином 50. година XX века, гљиве панамске болести уништиле су плантаже најукусније "грос мишел" банане у Јужној Америци и Африци, док су засади ове врсте опстали само на Тајланду. Деценију касније, највећи увоници "грос мишел" врсте били су на ивици банкрота, а како би се из тога избавили почели су да узгајају мање укусне, али отпорне (тада, дивље) "кевендиш" банане.
Данас и даље постоје места на којима љубитељи банана уживају у "грос мишел" сорти, а ти срећници су становници Малезије и Тајланда. Њихови најбољи плодови се извозе на јапанско тржиште, где су имућни људи спремни да издвоје доста новца како би осетили прави укус банана.
Научници покушавају на све начине да спасу "кевендиш", претражујући све забачене прашумске пределе тражећи дивље банане које су отпорне на болести. Увелико се у "кевендиш" врсту убацују гени разних врста воћа и поврћа, па чак и рибе, како би се направила нова отпорна врста банане.
Банане се код нас из Еквадора, превозе бродовима и то у распону од 10 до 14 дана, док им све преко две недеље угрожава квалитет.
Највећи српски увозник је словеначка фирма "Растодер", на челу са бизнисменом Изетом Растодером, која годишње прода 16 милиона кутија банана и то највише на подручју средњеи југоисточне Европе. Прошле године је ова компанија имала промет од 130 милиона евра и зато се сматра европским краљем банана.
Тренутно су панамском болешћу највише погођени Филипини, чија се економија највише ослања на узгој воћа. Фармер Роналд Торентире се жали како је производња на његовој плантажи увелико успорена, толико да своје раднике више не може исплатити. Сматра да је потребно да прође 10 месеци од садње до бербе банана.
Како би се извукли из ове панамске катастрофе, фармерима је потребна финансијска помоћ, јер су материјали врло скупи. Треба да се демолирају угрожена подручја, а задатак Министарства пољопривреде јесте да научи узгајиваче како да испуне стандарде и сасеку болест у корену, пише Ал Jazeera.
