POBEGAO JE OD PORODICE DA SAKRIJE STRAŠNU ISTINU: Ivan krije jednu veliku TAJNU!
Kaže da njegova porodica - bivša žena i sin nemaju predstave gde se nalazi, kao ni njegove dve sestre. Ivan je jednostavno odlučio da nestane iz njihovih života, kako bi ih zaštitio i sačuvao tajnu za koju samo on zna
Koliko je život ponekada težak i nemilosrdan i koliko neprijatnih i strašnih situacija ume da nam priredi, svedoči priča o čoveku po imenu Ivan. B., koga je sudbina naterala da se skloni od svojih najbližih, kako bi ih zaštitio i sačuvao od svega što se njemu dešava. Ovaj pedesetdvogodišnjak trenutno boravi u Prihvatilištu za odrasla i stara lica u Kumodraškoj ulici, skoro pola godine, tačnije od decembra meseca, 2014.
Kaže da njegova porodica – bivša žena i sin nemaju predstave gde se nalazi, kao ni njegove dve sestre. Ivan je jednostavno odlučio da nestane iz njihovih života, kako bi ih zaštitio i sačuvao tajnu za koju samo on zna…On boluje od raka.
"Ovo je bila samo moja odluka i morao sam to da uradim. Iako mi užasno nedostaje porodica, ja sam moram da se izborim sa ovom opakom bolešću i ne želim nikome da budem teret…Moj sin mora da se školuje, da uživa, i u njegovom životu ne sme biti mesta za brigu i patnju", priča on za Telegraf.
Narkomani mu krali lekove!
Dok govori, oči mu se pune suzama, a glas mu podrhtava. Zastane na trenutak, pogleda u daljinu, pa nastavi sa pričom. Kaže, na ulici je punih osam godina i nagledao se svega:
"Dolazio sam u situaciju da mi narkomani kradu lekove koji su mi prepisani kao terapija. Dobijao bih batine, ali to me nije upola bolelo kao što me boli razdvojenost od sina".
Ivan priznaje da se od muke i tuge odao alkoholu.
"Kada se napije uveče, čovek misli da su mu svi problemi rešeni. Ali, ujutru mu se sve vrati. Sada sam ostavio alkohol, od kada sam u ovoj ustanovi. Ali, patnja se ne smanjuje", objašnjava on.
Nesrećni Ivan veruje da njegova porodica ne zna ni da li je živ:
"Verovatno misle da sam propao, postao alkoholičar ili da sam čak mrtav. Sve je moguće. Ali, niko ne zna da sam ovde".
Protiv bolesti, kaže, boriće se koliko god bude mogao.
Dok sedi na klupi, u dvorištu prihvatilišta, Ivan priča da mu dolaze trenuci kada veruje da ne želi da živi. Ali, nastavlja se bori. Potpuno sam. Otrgnut od svega što voli.
