Štetni efekti odloženog sna

Prokrastinacija je oblik ponašanja za koji je karakteristično odlaganje akcija i zadataka za kasnije. Psiholozi je često pominju kao mehanizam pomoću kojeg se ljudi nose sa anksioznošću vezanom za otpočinjanjem ili završavanjem posla.

Tehnologija je postala sveprisutna i mnogi ljudi kada krenu na spavanje sa sobom u krevet nose laptop, tablet ili mobilni telefon i umesto da odmah zaspu, provedu sat ili dva surfujući internetom. Naučnici su spremni da ovakvom ponašanju daju i zvanični naziv, a taj naziv glasi – prokrastinacija spavanja.

Istraživači sa Univerziteta u Utrehtu su zaključili da je ovakvo ponašanje, koje vam oduzima od prekopotrebnog dnevnog odmora, dovoljno štetno da postane i zvanična dijagnoza. Oni su posmatrali 177 ispitanika kako bi utvrdili koliko ova vrsta prokrastinacije utiče na kvalitet njihovog sna ali na njihovo opšte zdravlje narednog dana. Zanimljiva je njihova hipoteza po kojoj smo na kraju dana toliko umorni da nam nedostaje dovoljno samokontrole i da se zato odupiremo snu. Naravno, očekivana posledica ovakvog ponašanja je umor sledećeg dana ali utvrdili su i da su ispitanici bili manje sposobni da se uklope u svakodnevnu rutinu, a izveštaji takođe pokazuju i smanjenu koncentraciju i veću impulsivnost kod ispitanika.

Retko se naglašava važnost dobrog sna, a sa ulaskom moderne tehnologije u svakodnevni život ljudi, taj naglasak je sada, čini se, još manji.

Dodajte ove aktivnosti na listu stvari koje ne treba raditi i umesto što se žalite na umor, idite u krevet na vreme i bez digitalnih aparata i dozvolite sebi da se odmorite.

(elle.com)