Штетни ефекти одложеног сна

Прокрастинација је облик понашања за који је карактеристично одлагање акција и задатака за касније. Психолози је често помињу као механизам помоћу којег се људи носе са анксиозношћу везаном за отпочињањем или завршавањем посла.

Технологија је постала свеприсутна и многи људи када крену на спавање са собом у кревет носе лаптоп, таблет или мобилни телефон и уместо да одмах заспу, проведу сат или два сурфујући интернетом. Научници су спремни да оваквом понашању дају и званични назив, а тај назив гласи – прокрастинација спавања.

Истраживачи са Универзитета у Утрехту су закључили да је овакво понашање, које вам одузима од прекопотребног дневног одмора, довољно штетно да постане и званична дијагноза. Они су посматрали 177 испитаника како би утврдили колико ова врста прокрастинације утиче на квалитет њиховог сна али на њихово опште здравље наредног дана. Занимљива је њихова хипотеза по којој смо на крају дана толико уморни да нам недостаје довољно самоконтроле и да се зато одупиремо сну. Наравно, очекивана последица оваквог понашања је умор следећег дана али утврдили су и да су испитаници били мање способни да се уклопе у свакодневну рутину, а извештаји такође показују и смањену концентрацију и већу импулсивност код испитаника.

Ретко се наглашава важност доброг сна, а са уласком модерне технологије у свакодневни живот људи, тај нагласак је сада, чини се, још мањи.

Додајте ове активности на листу ствари које не треба радити и уместо што се жалите на умор, идите у кревет на време и без дигиталних апарата и дозволите себи да се одморите.

(elle.com)