PRVI ČOVEK VODOVODA - Neće više biti da svi piju, a samo neko plaća vodu
BEOGRAD - Direktor JKP "Vodovod i kanalizacija" Svetozar Veselinović je u intervjuu za naš portal otkrio kada ćemo rešiti probleme sa kanalizacijom, kakva nam je voda kvaliteta, ko su najveći dužnici i koji su najveći projekti koje ovo preduzeće planira.
Skupština grada Beograda imenovala je 16 direktora javnih preduzeća čiji je osnivač Grad. Tom prilikom je imenovan i direktor JKP "Vodovod i kanalizacija", Svetozar Veselinović, koji je bio v.d direktora u tom preduzeću od decembra 2013. godine.
SD: Bili ste v.d, direktora, sada ste direktor JKP Vodovod i kanalizacija, ali za Vas nema iznenađenja, jer ste dobro upoznati sa radom ove komunalne kompanije. Kakvo je trenutno finansijsko stanje Vodovoda?
Dug koji smo zatekli u decembru 2013. godine, bio je po više osnova, jedan deo duga se odnosio na Gradsku čistoću za izvođenje radova na kanalizacionoj mreži za Zuce, Pinosavu i Beli potok, i on je iznosio oko 100 miliona dinara, to smo rešili već u martu. I imali smo dug, to smo tek posle videli, za finansiranje nedavno završenog projekta "PPV Makiš 2".
SD: Početkom septembra je pušten u rad "PPV Makiš 2", najveći vodovod u regionu. Zašto se toliko kasnilo sa tim projektom i da li je istina da je sa njim rešeno vodosnabdevanje u gradu?
"PPV Makiš 2" je projekat koji je počeo pre 11 godina. Toliko je bio doveden na ivicu raskida ugovora, da smo morali da ga podupremo sa najmanje 200 miliona dinara, da bi se nastavilo sa realizacijom.
Da li vodovod nije imao pare, ili grad, u prethodnom periodu, ili oboje, to se ne zna, ali poravnjanje tog duga je trajalo malo duže. Napravljena je jedna kratka analiza, ti projekti se rade za oko 4 godine. U međuvremenu, ta ista firma je skoknula do Rusije u Sankt Petersburgu i uradila je za 4-5 godina isti taj projekat, pa se vratila da ga završi ovde.
Tu sad ima i objektivnih i subjektivnih teškoća, ali mislimo da su u uslovima kada su bila obezbeđena sredstva, to je moglo da se radi u svakom slučaju brže, a iz ove perspektive, to je moglo da bude gotovo za 6 godina. Toliko godina smo izgubili, zbog raznih stvari, imanja-nemanja novca, zbog nečeg što nismo na vreme odradili, ali u svakom slučaju ne treba previše da se obaziremo na to. Treba da se skoncentrišemo na deo koji je ispred nas. Da ne pravimo greške koje smo radili. Ne smemo ovoliko da razvlačimo investiciju, jer sve što se kasni, to je u svakom slučaju skupo. Vlada je početkom januara prihvatila naš model završetka, a to je značilo da iz sopstvenih sredstava završimo "PPV Makiš 2".
SD: Koji veći projekti su u planu u skorijoj budućnosti?
Mi "PPV Makiš 2" više ne računamo kao projekat od prvorazrednog značaja i to je iza nas. Mi smo sad unapredili sistem. Ne samo da je rešeno vodosnabdevanje, mi smo i do tada imali visok nivo kvaliteta vode i u tom smislu se ništa neće promeniti, ali sada imamo sigurnije vodosnabdevanje i možemo da brinemo o obodnim opštinama, kao i o rekonstrukciji celokupnog PPV Makiš sistema. Krenuli smo sa rekonstrukcijom u Staroj i Novoj Pazovi, a javiće se i određena količina vode koju ćemo moći da plasiramo u susedstvu.
SD: Kakvo je stanje sa vodosnabdevanjem u prigradskim naseljima?
Uzeli smo kompletno Barajevo da snabdevamo vodom, a znamo gde je Barajevo, a sad smo uzeli da snabdevamo veliki deo Lazarevca, deo Grocke, deo Obrenovca, te rubne opštine i polako ćemo da prerastamo u regionalni vodovod. Imamo uslove, i u dogovoru sa našim osnivačem koji će da nas podrži u tome, hoćemo da završimo čitav kompleks PPV Makiša. To je sada velika fabrika za preradu vode. Ona mora da dobije moderne obrise i da ne ugrožava samu sebe. Ma koliko je ovo čista industrija, ona ostavlja svoje nus proizvode, otpadne vode, i to planiramo da rešavamo.
SD: Da li je kanalizacija prioritet?
Mi hoćemo da se skoncentrišemo na završetak kanalizacione mreže tamo gde je nema, i zajedno sa tim na uređaj za prečišćavanje otpadnih voda. Tu smo najmanje otišli. Imamo dve reke, i imamo veliku odgovornost, a i ulazak u Evropu se uslovljava time da imamo uređaj za prečišćavanje. I to ne samo Beograd, već i svi veći gradovi, Novi Sad, Niš...
Za te uređaje imamo određenu dokumentaciju, nešto smo već uradili, ali je mnogo značajnije da se opredelimo za način finansiranja. Znamo da je grad u dubiozi, država isto tako, tako da moramo da vidimo koje su nam opcije, da li klasičan kredit, koncesiju ili nešto treće, nešto što je najpovoljnije, jer ne smemo da ulazimo u prevelike dugove. Imamo tu sreću ili nesreću da smo poslednji u tom lancu, i imamo iskustva zemalja u regionu, i možemo da se ugledamo na njih.
SD: Kako ćete rešiti problem sa kanalizacijom?
U obodnim naseljima i imamo i nemamo kanalizaciju. Opredelili smo se da u ravničarskim delovima radimo kanalizaciju niskog pritiska, koja je jeftinija nego gravitaciona i to je nešto što smo videli u zemljama u okruženju i što je novitet na delu. Promenićemo taj konzervativni pogled da kanalizacija može biti samo gravitaciona, i hoćemo da je uvedemo tamo gde je uopšte nema.
Kompletno leva obala Dunava, delom ima, delom nema kanalizaciju, delom je urađena na nivou nekih improvizacija. To treba da se dovede u red, to radimo zajedno sa Gradskom direkcijom za izgradnju.
Isto tako, leva obala Save. Rubna naselja, Batajnica, delom ima izvanrednu kanalizaciju, a delom nema. Tu su velika sredstva uložena od strane Grada i radićemo da taj ceo deo koji će da prosperira sa novim mostom Zemun-Borča, dobije kanalizaciju. Onog trenutka kad imate vode koliko treba, stvara se problem u kanalizaciji. Odmah se pune septičke jame. I to hoćemo da rešimo, ali to je mnogo skuplje u odnosu na vodovod, 4-5 puta skuplje. Ali za to moramo da nađemo sredstva, jer ne može da se živi bez kanalizacije.
Primer iz regiona je Mađarska - oni imaju Budim i Peštu, brdski i ravničarski deo. Oni su prodali i vodovod i kanalizaciju pre 15 godina, a kad je došao Orban na vlast, on je sagledao situaciju i reprivatizovao vodovod. Vodovod kao strateška stvar mora da bude u rukama države, i vratio je vodovod u državne ruke, a kanalizaciju je ostavio jer je ona dobro rešena. Privatnik je vodovod koristio samo u smislu naplate i prodaje, a nije ulagao u sistem, što je jako loše za državu. Ovakav potez je bio skup, ali jedini moguć za državni sistem.
SD: Kakva je cena vode i da li će poskupeti?
Cena vode je skoro ekonomska, i najniža je u regionu. Zapravo, bila je najniža 2006. godine, kada je evro bio 75 dinara, a koliko je to realan kurs bio, to je drugo pitanje. Ipak, i danas je cena tek nešto viša, oko 55 evrocenti, a evro je 118 dinara, pa vi vidite koliko to jeste povoljno.
Pređašnja vlast je napravila jedan biser, i u jednom trenutku oborila cenu, ovako čisto demagoški, niti je to narod osetio niti se obradovao sa 5 odsto pojeftinjenja, a vi imate godinu dana unazađenog poslovanja.
Sada smo u nominalnom smislu pali sa cenom, bez obzira što pratimo inflaciju. Nama bi ekonomska cena bila na nivou jednog evra, a sada je tu oko 55 evrocenti. Mi ne možemo nešto da dižemo cenu,da ne bi ugrozilo platežnu moć građana. Prosečan mesečni račun je 1200 dinara.
Onaj ko ima penziju od 25.000, to ima neku težinu, i oseća taj izdatak, ali kada vidimo da je to oko 12 evra, i to u uslovima kada sve komponente plaćamo po svetskim cenama, naftu, energiju i hemikalije, maksimalno se trudimo da unutrašnje rezerve koristimo da zatežemo stvari, ali sve to ima svoj kraj. Ove cene nas polako iscrpljuju.
SD: Kakva je stopa naplativosti vode?
Imamo dosta tu problema. Mi smo krenuli u kampanju, zajedno sa GSP, iako su to različite kompanije, nisu uporedive. Jel možete da se vozite džabe? Možete, ali da se gurate. Jel možete da pijete vodu džabe? Možete, ali je uskoro neće biti. Mi plaćamo tu proizvodnju. Mi trošimo unutrašnje rezerve. Kao i u porodici, kad je kriza, malo slamarica, probamo da uštinemo gde može, ali i to ima kraj. Mi se trudimo da budemo realni i da građani mogu da podnesu cenu. Najdisciplinovaniji su penzioneri. A najčešće neće da plaćaju ljudi višeg staleža.
SD: Šta se dešava sa gradskim opštinama gde se voda naplaćuje po glavi stanovnika, da li će se ugrađivati merači u skorije vreme?
To je takođe jedan od prioriteta. Mi nismo mogli da isključujemo korisnike, zbog takozvanih blok vodomera, jer bismo onda isključili i komšije koje plaćaju. Hoćemo da ukinemo te zajedničke vodomere, da ne bude više da svi piju, a neki plaćaju. Tu hoćemo da uvedemo nove vodomere, gde svako plaća svoje troškove.
Slučajevi kao što su Altina i Batajnica, gde su ljudi koristili vodu za navodnjavanje, to su najveći problemi i tu se isplati da investiramo.
SD: Da li ćete imati udela u projektu "Beograd na vodi"?
Tu smo se na vreme dogovorili sa ljudima koji vode taj projekat. Tu ima više faza. Prva faza, gde se gradi kula i šoping mol, će moći da se uradi, jer za kanalizaciju imamo izlive na Savi, a mi ćemo te izlive da prebacimo Karađorđevom ulicom i da napravimo da vodovod i kanalizacija budu besprekorno rešeni.
Mi smatramo da smo odgovorna firma, i tako smo i pristupili ovom projektu. Analizirali smo i doneli plan sa kojim smo saopštili šta može da se uradi. Mi ćemo da pratimo to, nećemo da se obrukamo ni kao Grad, ni kao kuća koja je zadužena za vodovod i kanalizaciju. Beograd na vodi će da se radi u više faza. Kada se bude sklonio Prokop i bude izvršeno raseljavanje, izmeštanje šina, mi ćemo to da pratimo sa stanovišta vodosnabdevanja i kanalizacije i da planiramo u dogledno vreme.
Pogledajte i: MAKIŠ 2 - Vodovod koji proizvodi 2000 litara pitke vode u sekundi
Kreće sa radom najveći vodovod u regionu
