ПРВИ ЧОВЕК ВОДОВОДА - Неће више бити да сви пију, а само неко плаћа воду
БЕОГРАД - Директор ЈКП "Водовод и канализација" Светозар Веселиновић је у интервјуу за наш портал открио када ћемо решити проблеме са канализацијом, каква нам је вода квалитета, ко су највећи дужници и који су највећи пројекти које ово предузеће планира.
Скупштина града Београда именовала је 16 директора јавних предузећа чији је оснивач Град. Том приликом је именован и директор ЈКП "Водовод и канализација", Светозар Веселиновић, који је био в.д директора у том предузећу од децембра 2013. године.
СД: Били сте в.д, директора, сада сте директор ЈКП Водовод и канализација, али за Вас нема изненађења, јер сте добро упознати са радом ове комуналне компаније. Какво је тренутно финансијско стање Водовода?
Дуг који смо затекли у децембру 2013. године, био је по више основа, један део дуга се односио на Градску чистоћу за извођење радова на канализационој мрежи за Зуце, Пиносаву и Бели поток, и он је износио око 100 милиона динара, то смо решили већ у марту. И имали смо дуг, то смо тек после видели, за финансирање недавно завршеног пројекта "PPV Макиш 2".
СД: Почетком септембра је пуштен у рад "PPV Макиш 2", највећи водовод у региону. Зашто се толико каснило са тим пројектом и да ли је истина да је са њим решено водоснабдевање у граду?
"PPV Макиш 2" је пројекат који је почео пре 11 година. Толико је био доведен на ивицу раскида уговора, да смо морали да га подупремо са најмање 200 милиона динара, да би се наставило са реализацијом.
Да ли водовод није имао паре, или град, у претходном периоду, или обоје, то се не зна, али поравњање тог дуга је трајало мало дуже. Направљена је једна кратка анализа, ти пројекти се раде за око 4 године. У међувремену, та иста фирма је скокнула до Русије у Санкт Петерсбургу и урадила је за 4-5 година исти тај пројекат, па се вратила да га заврши овде.
Ту сад има и објективних и субјективних тешкоћа, али мислимо да су у условима када су била обезбеђена средства, то је могло да се ради у сваком случају брже, а из ове перспективе, то је могло да буде готово за 6 година. Толико година смо изгубили, због разних ствари, имања-немања новца, због нечег што нисмо на време одрадили, али у сваком случају не треба превише да се обазиремо на то. Треба да се сконцентришемо на део који је испред нас. Да не правимо грешке које смо радили. Не смемо оволико да развлачимо инвестицију, јер све што се касни, то је у сваком случају скупо. Влада је почетком јануара прихватила наш модел завршетка, а то је значило да из сопствених средстава завршимо "PPV Макиш 2".
СД: Који већи пројекти су у плану у скоријој будућности?
Ми "PPV Макиш 2" више не рачунамо као пројекат од прворазредног значаја и то је иза нас. Ми смо сад унапредили систем. Не само да је решено водоснабдевање, ми смо и до тада имали висок ниво квалитета воде и у том смислу се ништа неће променити, али сада имамо сигурније водоснабдевање и можемо да бринемо о ободним општинама, као и о реконструкцији целокупног PPV Макиш система. Кренули смо са реконструкцијом у Старој и Новој Пазови, а јавиће се и одређена количина воде коју ћемо моћи да пласирамо у суседству.
СД: Какво је стање са водоснабдевањем у приградским насељима?
Узели смо комплетно Барајево да снабдевамо водом, а знамо где је Барајево, а сад смо узели да снабдевамо велики део Лазаревца, део Гроцке, део Обреновца, те рубне општине и полако ћемо да прерастамо у регионални водовод. Имамо услове, и у договору са нашим оснивачем који ће да нас подржи у томе, хоћемо да завршимо читав комплекс PPV Макиша. То је сада велика фабрика за прераду воде. Она мора да добије модерне обрисе и да не угрожава саму себе. Ма колико је ово чиста индустрија, она оставља своје нус производе, отпадне воде, и то планирамо да решавамо.
СД: Да ли је канализација приоритет?
Ми хоћемо да се сконцентришемо на завршетак канализационе мреже тамо где је нема, и заједно са тим на уређај за пречишћавање отпадних вода. Ту смо најмање отишли. Имамо две реке, и имамо велику одговорност, а и улазак у Европу се условљава тиме да имамо уређај за пречишћавање. И то не само Београд, већ и сви већи градови, Нови Сад, Ниш...
За те уређаје имамо одређену документацију, нешто смо већ урадили, али је много значајније да се определимо за начин финансирања. Знамо да је град у дубиози, држава исто тако, тако да морамо да видимо које су нам опције, да ли класичан кредит, концесију или нешто треће, нешто што је најповољније, јер не смемо да улазимо у превелике дугове. Имамо ту срећу или несрећу да смо последњи у том ланцу, и имамо искуства земаља у региону, и можемо да се угледамо на њих.
СД: Како ћете решити проблем са канализацијом?
У ободним насељима и имамо и немамо канализацију. Определили смо се да у равничарским деловима радимо канализацију ниског притиска, која је јефтинија него гравитациона и то је нешто што смо видели у земљама у окружењу и што је новитет на делу. Променићемо тај конзервативни поглед да канализација може бити само гравитациона, и хоћемо да је уведемо тамо где је уопште нема.
Комплетно лева обала Дунава, делом има, делом нема канализацију, делом је урађена на нивоу неких импровизација. То треба да се доведе у ред, то радимо заједно са Градском дирекцијом за изградњу.
Исто тако, лева обала Саве. Рубна насеља, Батајница, делом има изванредну канализацију, а делом нема. Ту су велика средства уложена од стране Града и радићемо да тај цео део који ће да просперира са новим мостом Земун-Борча, добије канализацију. Оног тренутка кад имате воде колико треба, ствара се проблем у канализацији. Одмах се пуне септичке јаме. И то хоћемо да решимо, али то је много скупље у односу на водовод, 4-5 пута скупље. Али за то морамо да нађемо средства, јер не може да се живи без канализације.
Пример из региона је Мађарска - они имају Будим и Пешту, брдски и равничарски део. Они су продали и водовод и канализацију пре 15 година, а кад је дошао Орбан на власт, он је сагледао ситуацију и реприватизовао водовод. Водовод као стратешка ствар мора да буде у рукама државе, и вратио је водовод у државне руке, а канализацију је оставио јер је она добро решена. Приватник је водовод користио само у смислу наплате и продаје, а није улагао у систем, што је јако лоше за државу. Овакав потез је био скуп, али једини могућ за државни систем.
СД: Каква је цена воде и да ли ће поскупети?
Цена воде је скоро економска, и најнижа је у региону. Заправо, била је најнижа 2006. године, када је евро био 75 динара, а колико је то реалан курс био, то је друго питање. Ипак, и данас је цена тек нешто виша, око 55 евроценти, а евро је 118 динара, па ви видите колико то јесте повољно.
Пређашња власт је направила један бисер, и у једном тренутку оборила цену, овако чисто демагошки, нити је то народ осетио нити се обрадовао са 5 одсто појефтињења, а ви имате годину дана уназађеног пословања.
Сада смо у номиналном смислу пали са ценом, без обзира што пратимо инфлацију. Нама би економска цена била на нивоу једног евра, а сада је ту око 55 евроценти. Ми не можемо нешто да дижемо цену,да не би угрозило платежну моћ грађана. Просечан месечни рачун је 1200 динара.
Онај ко има пензију од 25.000, то има неку тежину, и осећа тај издатак, али када видимо да је то око 12 евра, и то у условима када све компоненте плаћамо по светским ценама, нафту, енергију и хемикалије, максимално се трудимо да унутрашње резерве користимо да затежемо ствари, али све то има свој крај. Ове цене нас полако исцрпљују.
СД: Каква је стопа наплативости воде?
Имамо доста ту проблема. Ми смо кренули у кампању, заједно са ГСП, иако су то различите компаније, нису упоредиве. Јел можете да се возите џабе? Можете, али да се гурате. Јел можете да пијете воду џабе? Можете, али је ускоро неће бити. Ми плаћамо ту производњу. Ми трошимо унутрашње резерве. Као и у породици, кад је криза, мало сламарица, пробамо да уштинемо где може, али и то има крај. Ми се трудимо да будемо реални и да грађани могу да поднесу цену. Најдисциплинованији су пензионери. А најчешће неће да плаћају људи вишег сталежа.
СД: Шта се дешава са градским општинама где се вода наплаћује по глави становника, да ли ће се уграђивати мерачи у скорије време?
То је такође један од приоритета. Ми нисмо могли да искључујемо кориснике, због такозваних блок водомера, јер бисмо онда искључили и комшије које плаћају. Хоћемо да укинемо те заједничке водомере, да не буде више да сви пију, а неки плаћају. Ту хоћемо да уведемо нове водомере, где свако плаћа своје трошкове.
Случајеви као што су Алтина и Батајница, где су људи користили воду за наводњавање, то су највећи проблеми и ту се исплати да инвестирамо.
СД: Да ли ћете имати удела у пројекту "Београд на води"?
Ту смо се на време договорили са људима који воде тај пројекат. Ту има више фаза. Прва фаза, где се гради кула и шопинг мол, ће моћи да се уради, јер за канализацију имамо изливе на Сави, а ми ћемо те изливе да пребацимо Карађорђевом улицом и да направимо да водовод и канализација буду беспрекорно решени.
Ми сматрамо да смо одговорна фирма, и тако смо и приступили овом пројекту. Анализирали смо и донели план са којим смо саопштили шта може да се уради. Ми ћемо да пратимо то, нећемо да се обрукамо ни као Град, ни као кућа која је задужена за водовод и канализацију. Београд на води ће да се ради у више фаза. Када се буде склонио Прокоп и буде извршено расељавање, измештање шина, ми ћемо то да пратимо са становишта водоснабдевања и канализације и да планирамо у догледно време.
Погледајте и: МАКИШ 2 - Водовод који производи 2000 литара питке воде у секунди
Креће са радом највећи водовод у региону
