SIRIJAC KAO ŠUMADINAC: Da li biste prihvatili migranta za komšiju?
Predlog da migranti nasele prazna srpska sela naišao je na podeljenje reakcije javnosti. Istraživali smo koliko je realan projekat da se u budućnosti spoje napuštena mesta u Srbiji i oni koji traže novi dom.
Problem migranata zaposeo je celu Evropu, i svaka zemlja će morati da se sa ovim problemom konstruktivno nosi. Da li je predlog poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković, koja je prva pomenula ideju naseljavanja praznih sela migrantima, isplativ i koristan za državu?
Sa ekonomskog aspekta sve to ima smisla, tvrdi ekonomista Milan Ćulibrk.
- Imamo mnogo njiva u Srbiji koje se ne obrađuju. Od njih nema koristi, a na njima bi moglo da se proizvodi, i da se hrana koristi i za domaće potrebe i za izvoz. Za državu ne može da bude neisplativo ako počne da se obrađuje nešto što se do sada nije obrađivalo, kaže Ćulibrk.
Iako tvrdi da bi to za državu bio prihod, i teoretski je sasvim moguće, realnost je sasvim drugačija. Problemi su što škola nema, što su putevi užasni, pa je za oživljavanje sela potrebna ozbiljna strategija.
- I naši građani beže odatle, nema ni osnovnih uslova za život, u većini ne postoje ni škole. Ako ljudi, koji su tu živeli stotinama godinama, više ne žive tu, pretpostavljam da to nije realno ni za nove ljude, objašnjava naš sagovornik.
"Onaj crnac, tu pored mene? Ne može nikako "
Prepreka ne bi bila samo nerazvijena infrastruktura sela, već i naš mentalitet. Jedno od glavnih pitanja u ovoj ideji je i kako bi srpski seljaci prihvatili komšiju iz njima stranog sveta.
- Verovatno da bi ljudi to teško prihvatili. Čovek je po svojoj prirodi rob navika. On navikne na određeni ambijent u određenom prostoru, nije lako primiti stranca, stranac je u velikim problemima, objašnjava sociolog Čedomir Čupić. Ključni problem su i predrasude.
- Deo obrazovanih migranata bi se mnogo lakše uklopio, lakše bi ih primili, jer obrazovan čovek zna drugačije da se ponaša, pa zna da izađe na kraj sa nekim obazrivostima lokalnog stanovništva, smatra Čupić.
- Onaj čovek koji ima predrasude i stereotipe, vi njemu ne možete ništa da uradite, možete da mu ispirate mozak, ali onda on ode kući i kaže: 'Onaj crnac, tu pored mene? Ne može nikako. Pa još tu ćerka? Ne može', kaže Čupić.
Dobra državna politika bi morala da izmeri koji su to prostori, koji su to ljudi, koji su to krajevi gde bi se lakše ta adaptacija mogla obaviti. Moralo bi da se prvo napravi jedna dobra i osetljiva strategija, smatra on. Bez toga bi, inače, sve to bilo jedna vrsta nasilja, velikih otpora i slično. No, nije siguran da bi strategija mogla da uspe u ovom periodu.
- Da se to priprema za neki drugi period bilo bi drugačije, ali ovaj talas je sad i ko zna kad će biti, ovo je talas nesreće, zaključuje on.
Oglasi za strance
Postoji nekoliko primera u svetu kada su vlasti pokušale da nenaseljena mesta ožive strancima. Oni su zvali strance da ih nasele.
Oblast Kagošima u Japanu nudila je, da bi povećali broj stanovnika na pojedinim napuštenim ostrvima, neverovatne uslove – 765 evra za putne troškove, 3 godine plaćen zakup kuće, tele ili 4.000 evra, pomoć za podizanje dece ili pokretanje biznisa.
Drugi primer dolazi iz SAD. Vlasti gradića Garnet nudili su besplatan smeštaj i hranu onima koji su spremni da ožive ovo nenaseljeno mesto. Zainteresovanih je imalo mnogo, čak i iz Nemačke, Japana, pa je oglas ubrzo popunjen.
