СИРИЈАЦ КАО ШУМАДИНАЦ: Да ли бисте прихватили мигранта за комшију?

Проблем миграната запосео је целу Европу, и свака земља ће морати да се са овим проблемом конструктивно носи. Да ли је предлог поверенице за заштиту равноправности Бранкице Јанковић, која је прва поменула идеју насељавања празних села мигрантима, исплатив и користан за државу?

Са економског аспекта све то има смисла, тврди економиста Милан Ћулибрк.

- Имамо много њива у Србији које се не обрађују. Од њих нема користи, а на њима би могло да се производи, и да се храна користи и за домаће потребе и за извоз. За државу не може да буде неисплативо ако почне да се обрађује нешто што се до сада није обрађивало, каже Ћулибрк.

Иако тврди да би то за државу био приход, и теоретски је сасвим могуће, реалност је сасвим другачија. Проблеми су што школа нема, што су путеви ужасни, па је за оживљавање села потребна озбиљна стратегија.

- И наши грађани беже одатле, нема ни основних услова за живот, у већини не постоје ни школе. Ако људи, који су ту живели стотинама годинама, више не живе ту, претпостављам да то није реално ни за нове људе, објашњава наш саговорник.

"Онај црнац, ту поред мене? Не може никако "

Препрека не би била само неразвијена инфраструктура села, већ и наш менталитет. Једно од главних питања у овој идеји је и како би српски сељаци прихватили комшију из њима страног света.

- Вероватно да би људи то тешко прихватили. Човек је по својој природи роб навика. Он навикне на одређени амбијент у одређеном простору, није лако примити странца, странац је у великим проблемима, објашњава социолог Чедомир Чупић. Кључни проблем су и предрасуде.

- Онај човек који има предрасуде и стереотипе, ви њему не можете ништа да урадите, можете да му испирате мозак, али онда он оде кући и каже: 'Онај црнац, ту поред мене? Не може никако. Па још ту ћерка? Не може', каже Чупић.

Добра државна политика би морала да измери који су то простори, који су то људи, који су то крајеви где би се лакше та адаптација могла обавити. Морало би да се прво направи једна добра и осетљива стратегија, сматра он. Без тога би, иначе, све то било једна врста насиља, великих отпора и слично. Но, није сигуран да би стратегија могла да успе у овом периоду.

- Да се то припрема за неки други период било би другачије, али овај талас је сад и ко зна кад ће бити, ово је талас несреће, закључује он.

Огласи за странце

Постоји неколико примера у свету када су власти покушале да ненасељена места оживе странцима. Они су звали странце да их населе.

Област Кагошима у Јапану нудила је, да би повећали број становника на појединим напуштеним острвима, невероватне услове – 765 евра за путне трошкове, 3 године плаћен закуп куће, теле или 4.000 евра, помоћ за подизање деце или покретање бизниса. 

Други пример долази из САД. Власти градића Гарнет нудили су бесплатан смештај и храну онима који су спремни да оживе ово ненасељено место. Заинтересованих је имало много, чак и из Немачке, Јапана, па је оглас убрзо попуњен.