U čak 40 sela ovog septembra školsko zvono nije zvonilo
U Mršelju, Crkavcu, Ljubanju, Toplom Dolu, Tularu, Medevcu, Piskupovu i Crcavcu ovog septembra se nije čulo školsko zvono. Takva situacija bila je i u više od 40 drugih sela u Srbiji.
Klupe su ostale prazne jer nema đaka. Zakatančene škole čekaju da se rode i stasaju neki novi klinci. Ako ih bude, učitelji će ponovo doći da ih uče. Iskustvo pokazuje da se u opustele učionice retko vraća dečija graja. Zbog bele kuge crno se piše ne samo seoskim školama, nego i onima u gradu, srednjim kao i osnovnim.
Samo prošle i ove godine generacija učenika koji su upisali prvi razred srednje škole bila je malobrojnija za 7.000 do 8.000 nego ranije. Zbog toga je ove godine u srednjim školama ugašeno 189 odeljenja širom Srbije. Nije otvoreno nijedno novo u odnosu na prošlu školsku godinu. Najveći danak platili su trogodišnji smerovi u srednjim stručnim školama, ali praznih klupa bilo je i u gimnazijama.
Samo u medicinskim i ekonomskim školama gužva je takva da se ne boje kako će ostati bez đaka i odeljenja. Ove godine, kada se zbroje sva odeljenja srednjih škola, od prvog do četvrtog razreda, ima ih više od 11.000, ali godinama unazad svakog septembra bilo ih je više za 200 do 300.
Statistika deluje manje dramatično kada je reč o osnovnim školama: 2014. godine ugašeno je 97, a otvorena 92 nova odeljenja. Osnovci su u minusu za samo 5 odeljenja. Problem je u tome što su učionice ostale prazne u selima, a nove otvorene u gradovima.
„Mali prirodni priraštaj, ali i migracije iz sela u grad, ključni su problemi zbog kojih su seoske škole sve praznije. To je ogroman i pritom veoma složen problem. Tražeći rešenje za seoska izdvojena odeljenja matičnih osnovnih škola, neprestano se vrtimo u krug. Sa jedne strane finansijski nije održivo plaćati rad škole koja ima jednog ili dva učenika. Ministarstvo finansija i Međunarodni monetarni fond traže od nas da takve škole ugasimo. A sa druge strane, kada ugasite školu, gasite i selo. Da bi neki ljudi tu ostali, ili da bismo druge vratili poljoprivredi i selu moramo deci da obezbedimo da imaju gde da uče“, kaže Ljubiša Antonijević, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
On objašnjava da Ministarstvo obrazovanja ima obavezu da racionalizuje školsku mrežu. A o tome gde će škole biti zatvorene, a gde ne odlučuje mnogo faktora. Između ostalog i to da li do sela postoji put, javni prevoz, da li se smanjuje broj dece koja stasavaju za školu, pišu "Novosti". On napominje i da se izdvojena odeljenja zatvaraju privremeno, dok nema đaka. Kada se pojave deca, škola oživi. Tako je ove godine u selu Puhovac kraj Aleksandrovca stavljen katanac na školu, ali već dogodine dobiće nove đake prvake.
Ove godine, kaže, ugašena je i jedna cela osnovna škola, i to gradska, somborska OŠ „21. oktobar“. Tamo u krugu od 100 metara postoje čak dve druge osnovne škole u kojima su đaci nastavili da uče. Ali klupe su praznije i tamo gde su odeljenja ostala. Procenjuje se da deset odsto ukupnog broja učenika popunjava čak oko 60 odsto osnovnih škola u Republici Srbiji. To su one učionice u kojima sedi po dvoje, troje ili petoro đaka. Jedna učiteljica neretko brine o svim đacima od prvog do četvrtog razreda, pa na svakom času predaje gradivo za različite uzraste.
Čak 1.700 odeljenja u osmoletkama širom Srbije imaju manje od pet đaka, dok čak 3.357 odeljenja ima između šest i deset đaka. Najviše odeljenja koja imaju do pet đaka ima na teritoriji Školske uprave Leskovac – čak 300.
Razredi sa manjinskim jezicima se retko spajaju pa tako učiteljica često uči po jednog đaka. U Zaječarskom i Borskom okrugu čak 180 isturenih odeljenja, uglavnom seoskih škola, ima manje od deset učenika. Situacija je slična i u Zlatiborskom okrugu.
I naredne godine broj odeljenja u osnovnim i srednjim školama moraće da bude smanjen. Mnoge učionice u selima ostaće bez đaka, a učiteljice bez posla. I pored strategija, demografskih i obrazovnih, ovaj proces je nezaustavljiv. Kako procenjuju demografi, posle izgubljenog rata za srpsko selo, hitno moramo da počnemo da se borimo za opstanak varošica.
