Vršnjačko nasilje - deca sve okrutnija
Svaki četvrti učenik je tokom svog školaovanja više puta doživeo neki oblik maltertiranja od drugih učenika, a čak 65 odsto đaka je bar jednom bilo izloženo nekom obliku vršnjačkog naislja.
i pored postojanja različitih preventivnih programa poput ''Škole bez nasilja'' i dežuranja školskih policajaca, sve češći incidenti u kojima učestvuju srednjoškolci, pa i osnovi ukazuje da je situacija alarmantna.
Naislje u školama nije nikakva novost. Svi smo kao đaci bar jednom bili ismejani, poniženi, zadirkivali su nas. Međutim, čini se da tokom godina vršnjačko nasilje postaje sve brutalnije i često ostavlja nepoverljive posledice. Tako je četrnaestogodišnji Nišlija Aleksa Janković skočio sa trećeg sprata, jer nije mogao da izdrži višemesečno maltretiranje grupe starijih učenika u školi. I pored postojanja zakonskih odredbi, pravilnika u školama i mera smanjivanja ocena iz vladanja, to je često nedovoljno da se spreči nasilje.
I psihičko nasilje mnogo boli
Vršnjačko nasilje ima različite oblike, od verbalnog do psihičkog, seksualnog i rodno zasnovanog, do fizičkog nasilja, kao i otimanja i uništavanja imovine.
''Poseban problem je što se na nasilje reaguje tek kada je ono evidentno, iako je psihičko nasilje za decu daleko bolnije'', kaže psiholog Zlatko Nikolić.
Nikolić za ''Alo!''kaže da je osnovni uzrok tome odsustvo empatije i moralnosti koje bi kod dece trebalo da se razvije u porodici.
''Roditelji su suviše popustljivi prema svojoj deci. Danas više nema kazni i zabrana kad se nešto loše uradi, pa kod dece nema ni osećaja krivice, a na tome se gradi i moralnost. Ono što me najviše zabrinjava jeste sve veća bezosećajnost i okrutnost. To je takođe i odraz stanja u kome se nalazi naše društvo i razorenog sistema vredosti'', navodi Nikolić da je ipak najbolji način vaspitanja da se deci od malena uspostave stroga pravila.
