Вршњачко насиље - деца све окрутнија
Сваки четврти ученик је током свог школаовања више пута доживео неки облик малтертирања од других ученика, а чак 65 одсто ђака је бар једном било изложено неком облику вршњачког наисља.
и поред постојања различитих превентивних програма попут ''Школе без насиља'' и дежурања школских полицајаца, све чешћи инциденти у којима учествују средњошколци, па и основи указује да је ситуација алармантна.
Наисље у школама није никаква новост. Сви смо као ђаци бар једном били исмејани, понижени, задиркивали су нас. Међутим, чини се да током година вршњачко насиље постаје све бруталније и често оставља неповерљиве последице. Тако је четрнаестогодишњи Нишлија Алекса Јанковић скочио са трећег спрата, јер није могао да издржи вишемесечно малтретирање групе старијих ученика у школи. И поред постојања законских одредби, правилника у школама и мера смањивања оцена из владања, то је често недовољно да се спречи насиље.
И психичко насиље много боли
Вршњачко насиље има различите облике, од вербалног до психичког, сексуалног и родно заснованог, до физичког насиља, као и отимања и уништавања имовине.
''Посебан проблем је што се на насиље реагује тек када је оно евидентно, иако је психичко насиље за децу далеко болније'', каже психолог Златко Николић.
Николић за ''Ало!''каже да је основни узрок томе одсуство емпатије и моралности које би код деце требало да се развије у породици.
''Родитељи су сувише попустљиви према својој деци. Данас више нема казни и забрана кад се нешто лоше уради, па код деце нема ни осећаја кривице, а на томе се гради и моралност. Оно што ме највише забрињава јесте све већа безосећајност и окрутност. То је такође и одраз стања у коме се налази наше друштво и разореног система вредости'', наводи Николић да је ипак најбољи начин васпитања да се деци од малена успоставе строга правила.
