ZBUNJENA TINEJDŽERKA: Još nisam dozvolila da neko uđe u mene. Društvo je krivo
Otkad sam stasala za ljubav, učili su me da je apstinencija sve što treba da znam o seksu.
Roditelji su mi pokazivali fotografije posledica seksualno prenosivih bolesti i tinejdžerske trudnoće. To je kao kad učite nekog da vozi kola, tako što mu govorite da ne treba da vozi, jer će doživeti tešku saobraćajnu nesreću i poginuti. Suludo. Treba samo naučiti ljude da se voze sigurno i savesno.
U mojoj školi su i na masturbaciju gledali kao na greh, kamoli na seks. Mnogi moji prijatelji se stide sebe zato što onanišu. Ja na to gledam kao na dobru vežbu i pripremu za se "pravu stvar". Osim toga, opušta me, a to je valjda poenta. Mada me je užasno sramota kad to radim.
Od majke sam dobila samo knjigu na temu seksa, ali to je bilo sve. O vođenju ljubavi sam najviše naučila od svoje starije sestre.
Kada je napunila 21. godinu, saznala sam da ima dečka već dve godine i da su intimni i nisam znala šta da mislim o tome. Rekla mi je da Biblija ne brani seks pre braka, nego promiskuitetno ponašanje. To je imalo smisla, ali mi i dalje nije bilo jasno zašto ljudi uopšte žele seks. Činilo mi se da je to bolno iskustvo, nemoralno, prljavo, i da je mnogo lakše da ga jednostavno izbegavaš.
Treba nešto da vam objasnim: mene ljudi ne privlače seksualno na "normalan" način. Ja sam demiseksualka. To znači da ne mogu da osetim privlačnost prema drugoj osobi ukoliko ih ne upoznam i ne zaljubim se u njihov karakter i um, zajedno sa spoljašnjim "pakovanjem". Zbog toga mi se činilo da sam jedina u srednjoj školi koji ne žudi za seksom samo radi seksa. To mi se dešavalo i na prvoj godini faksa, ali sam jedno shvatila: bez obzira šta tačno želite, važno je da postoji obostrani pristanak i međusobno poštovanje.
Još sam devica. Ali razvijam se i planiram pažljivo kako da rešim taj "problem". Kažem problem, jer su me učili da seks to jeste. I napredujem, jer sam ranije smatrala da treba obavezno da čekam do braka, ali trudim se da sebi ne obećavam stvari koje ne mogu da ispunim, pa sam se predomislila. Čekaću još malo, jer se ipak još plašim seksa. Seks znači da treba da dam nekom momku da uđe u mene. Nije mala stvar.
Da ne dužim, ovo je ono što bih želela: da nas odrasli poštuju kao slobodne ljude, a ne kao zatvorenike koji čekaju naređenja. Znam da postoje škole u kojima postoji i seksualno obrazovanje i volela bih da sam i ja imala mogućnosti da postavljam prava pitanja i dobijem prave odgovore na njih, bez usađivanja stida. Mnogo stvari je tu pomešano, a ne bi trebalo: i religija, i porno filmovi i kazne i posledice i propaganda i politika. Mnogo gluposti oko stvari koja je najprirodnija na svetu. Društvo je krivo što sam u 19. godini i dalje zbunjena i uplašena.
Pročitajte i: