PROBLEM TRI TELA: Da li ste znali da iza kultne Netfliksove serije stoje ove TRI KNJIGE?

Kada je, tokom devedesetih godina minulog veka, kineska vlada pojačala propagandnu delatnost sa ciljem "naučnog i tehnološkog podmlađivanja zemlje“ to je otvorilo vrata mnogim mladim autorima naučne fantastike. Jedan od njih bio je i Liju Cisin. 

Ovaj inženjer računarstva počeo je da objavljuje svoje radove 1999. godine, da bi tek 2006. sa pričom Planina, iz koje se na zahtev čitalaca koji su želeli da priča dobije dužu formu izrodio roman Problem tri tela, stekao svetsku slavu. Za Problem tri tela, prvi deo trilogije Besede o zemljinoj prošlosti, Liju Cisin je dobio brojna domaća i svetska priznanja. Između ostalih dobio je Nagradu Hugo, a bio je nominovan i za Nagradu Nebula.

Cisin je danas najpopularniji pisac naučne fantastike u Kini koji je čak devet puta dobio najprestižniju kinesku književnu nagradu za naučnu fantastiku Galaxy.

Cisinova politička uverenja su prilično usaglašena sa onima koje proklamuje kineska vlada. U intervjuu za Njujorker iz 2019. godine, izjavio je da neopozivo podržava politiku kampova za reedukaciju u Sinkjangu i regulativu o natalitetu ("politika jednog deteta“), ali i da se suzdržava od komentara na temu geopolitičkih pitanja u svom delu.

Upravo je ovaj intervju bio povod da petorica američkih senatora iz redova Republikanske partije napišu javno pismo Netfliksu u kome apeluju na ovaj servis da razmotre odluku o adaptaciji trilogije Besede o zemljinoj prošlosti. Cisin nije našao ništa sporno u tome što Kina drži milion ujgurskih muslimana u konc-logorima, te senatori smatraju da američke kompanije ne bi trebalo da, na bilo koji način, saučestvuju u ovom zločinu.

Bilo kako bilo, Dejvid Beniof i D. B. Vajsa , autori Igre prestola, uspeli su da ubede Netflis da u ovaj projekat ulože rekordnih 160 miliona dolara. Svaka epizoda serije Problem tri tela koštala dvadeset miliona, što je najviše što je taj striming servis ikada uložio u neku epizodu serije.

U Srbiji je sve tri knjige iz serijala Besede o zemljinoj prošlosti objavila izdavačka kuća Laguna. 

Dok je prvi deo serijala Problem tri tela bio zanimljiv samim stvaranjem novog sveta i narativa, uz dozu egzotike sa Dalekog istoka, a drugi deo, Mračna šuma, je još uvek, koliko-toliko, držao vodu, finalni deo je popucao po svim šavovima.

Ono što je jedan od glavnih problema književnog serijala jeste mizoginija koja izbija sa svake stranice. Ovo je posebno primetno u drugoj i trećoj knjizi. 

Tako su u drugoj knjizi, ženski likovi sporedni, malobrojni, toliko jednodimenzionalni, šablonski i površni da je to gotovo komično. Čini se da je svet Mračne šume naseljen uglavnom muškarcima, dok ženama često ne saznamo ni imena. Možda bi razlog ovome trebalo tražiti u tome što, po Cisinovom priznanju, njegova supruga nikada ne čita ono što on piše. 

Cisin je, ispravno, shvatio da zapadnjaci vole rodnu ravnopravnost, pa im je i u trećoj knjizi ponudio i glavnu junakinju. A toj junakinji kao da je potreban neki SuperMEN da je spase. Nikako se ne snalazi u svetu odraslih muškaraca, pravi grešku za greškom, slaba je, podložna greškama jer je emotivna i kao da jedino što želi jeste da se zaljubi i doživi svoj srećan kraj.

Ni sporedni ženski likovi nisu imali bolji tretman. Autor ne propušta da spomene njihove čvrste guze ili dobre grudi. Ili da ih okarakteriše kao "zanosne plavuše“. Često spominje kako muškarci uzdišu za njima, gledaju ih samo kao telo, i sve to stvara gorak utisak prilikom čitanja.

Karakteri muškog pola nemaju taj tretman, autor ih ne tretira kao meso i ne nudi opise njihovog fizičkog izgleda. Osim ako su feminizirani. Tada ne propušta da, kroz stavove junaka, podvuče kako feminizirani muškarci i nisu baš neki pravi muškarci.

Jasna je i rasna i etnička podela. Svi dobri junaci su Kinezi i Kineskinje. Eventualno iskoči neki dobri Rus. Sve što je loše, makar i samo pakosno, jeste belo, anglosaksonskog porekla.

Druge države mogu da zapadnu i u korupciju i u diktaturu ili da postanu autoritarne, ali Kina je uvek samo Kina. Bez ikakvih daljih objašnjenja državnog ili ekonomskog uređenja.

Ipak, najveći problem sa ovim knjigama jeste da autor nije imao snage, znanja i sposobnosti da izgurao ovako veliku priču do kraja. Dok u prvoj knjizi uspeva da drži konce u svojim rukama, druga dva dela se raspadaju sve više kako priča ide dalje. 

U trećem delu, Kraj smrti, autor kao da više ne zna šta piše. Vanzemaljci, ta velika pretnja koja se nadvila nad čovečanstvo još od prvog romana, krenu, pa se vrate, pa opet krenu, a onda nestanu. Kontinenti se naseljavaju i raseljavaju sa lakoćom magičnog štapića. Svemirski brodovi u beskonačno velikom svemiru, tak olako nailaze na neke stvari da to prelazi svaku granicu mogućeg. Više se tu ne zna ni ko šta hoće, ni da li nešto i dalje postoji ili ne. Sve ono što je Cisin prilično vešto gradio u prvoj i, delimično, u drugoj knjizi (koja je takođe počela u određenom procentu da razvodnjava priču u milion slepih rukavaca), kao da više nije bilo bitno.

I zaista. Posle određenog broja stranica, ništa više nije bilo bitno, osim da se ova priča ostavi. 

Veliko razočarenje velikim finalom je moglo da se smesti i na manjem broju stranica. U jednom trenutku čitanje postaje pakleno neprijatno iskustvo.

Autor kao da je izronio iz mračnog srednjeg veka, iz neke feudalne despotije, prespavao osam vekova socijalne, ekonomske, političke i svake druge emancipacije kroz koje je prošlo moderno društvo, i počeo da piše knjige. Previše je mizoginije, seksizma, šovinizma, homofobije, rasizma u njegovim knjigama da bi one zavredela išta više osim gađenja i prezira.

Da je, makar, priča bolja možda bi bilo moguće i zažmuriti na jedno oko. Ali tu je Cisin najviše i zakazao. Izgubio se u svemu i više nije znao šta da radi sa pričom.

Osnovna ideja serijala je dobra. Možda će kreatori Netfliksove serije uspeti da razviju tu inicijalnu ideju na zanimljiv način. Ali biće potrebno da od cele priče pozajme samo osnovnu ideju i da stvore sopstvenu priču. 

Besede o zemljinoj prošlosti zaslužuju bolju budućnost.

Izvor: Srbija Danas/Bookvar magazin/Milan Aranđelović